Hamlet

Hamlet: Oče! O mila seni!

Tu je i Miljomir –

o blago meni!

Duh: Sine moj, ja te pohodim

da usmevim ti pvavac

odluke i izvučem ti

tvulu stolicu

ispod dupeta…

Milomir: Harašo, harašo, jer

ima nešto trulo

u državi Danskoj.

I svud okolo…

II

ELSINOR, ČEKAONICA. ĐILAS, ĆUTA, LUTA, SUNĐER BOB, ROZENKRAC, GILDENSTERN.

Ćuta: Zar ne možemo okolišnim putem

izmamiti mu namere konačne?

Ovako više ne ide, gospodo,

vreme nam je za opštu Gazelu!

Rozenkranc: Na Gazelu, na mostove, pute

kao jedan mi hrlimo, ura!

Kao jedan, evo, nas šestoro.

Gildenstern: Da kliknemo gromko skoro svi:

Idi u… manastir!

III

ELSINOR, ANDRIĆEV VENAC. TERASA SA POGLEDOM NA SRPSKI SVET. HAMLET.

Hamlet: Biti il’ ne biti – pitanje je sad!

Je li lepše u duši trpeti

praćke i strele i ale i vrane

ili malo prileći dok ne prođe sve?

Spavati, spavati, možda sanjati!

Ali kako, kako kada nemam kad.

Jer ko bi podnosio svetske šibe, ruge,

nepravde silnih i zlostave gordih?

Ko bi delio, lečio, tešio,

ko gradio, sadio, sudio,

ko branio, hranio, pojio,

čuvao i prepovijao?

IV

ELSINOR, OSTAVA. OFELIJA, VULIN, ANA, MALI, DARIJA, VESIĆ, HOR I ORKESTAR.

Ofelija: Oh, kakav divan tu boravi duh!

To bistro oko s neba, vojske čuvar,

ta reč i jezik mudrosti i znanja,

taj cvet i nada ove države,

vaspitanja primer, ogledalo pravde,

celome svetu i uzor i cilj!

Sve je on svima i svima svja!

Svi: Aleluja! Aleluja! Aleluja!