I Pera Kalenić: Piši, ujka Vaso! Ujka Vasa: Pišem… Pera Kalenić: Naslov: oprem dobro! Velikim slovima… Jesi li napisao? Ujka Vasa: OPREM DOBRO. Napisao. Pera Kalenić: Ćirilicom? Ujka Vasa: OPREM DOBRO. Napisao. Pera Kalenić: Boldom? Ujka Vasa: OPREM DOBRO. Napisao. Pera Kalenić: Piši dalje… Tužimo one tamo za ihaj-haj stvari koje su nam učinili. I […]

I

Pera Kalenić: Piši, ujka Vaso!

Ujka Vasa: Pišem…

Pera Kalenić: Naslov: oprem dobro! Velikim slovima… Jesi li napisao?

Ujka Vasa: OPREM DOBRO. Napisao.

Pera Kalenić: Ćirilicom?

Ujka Vasa: OPREM DOBRO. Napisao.

Pera Kalenić: Boldom?

Ujka Vasa: OPREM DOBRO. Napisao.

Pera Kalenić: Piši dalje… Tužimo one tamo za ihaj-haj stvari koje su nam učinili. I to nažao… Ne, ne, nemoj tako… Napiši: Tužimo one tamo za svašta, znaju oni dobro… Nemoj ni to, nije dovoljno in medias res… Napiši ti, brajkoviću moj, ovako: Tužimo tužitelje za sve!

Ujka Vasa: …Za sve. Tačka.

Pera Kalenić: Pa napiši: U prilogu dostavljamo spisak.

Ujka Vasa: …Spisak.

Pera Kalenić: E, tako… Sad ćemo da vidimo čija majka crnu vunu prede.

Ujka Vasa: …Prede.

Pera Kalenić: Nemoj to da pišeš, to ja onako…

Ujka Vasa: A šta da turim u potpis? Je l’ Pera Kalenić ovdašnji?

Pera Kalenić: Jok more. Nisam ja nikakav Pera Kalenić ovdašnji.

Ujka Vasa: Nego?

Pera Kalenić: Ja sam kvintesencija srpske inteligencije, paradigma srpskog genija, apoteoza!… E moj ujka Vaso…

Ujka Vasa: Nisam ni ja ujka Vasa.

Pera Kalenić: Nego?

Ujka Vasa: Kosta Čavoški.

II

Dragana: Ma jesi li to ti, Goco?

Gordana: Ja, ali bolje da nisam…

Dragana: Znam, znam da ni tebe nisu izabrali – ej, tebe! – a onu opajdaru turili u vr’ spiska „stručnih, dostojnih i obučenih“… Ej, nju!

Gordana: E moja Gago, nemaš ti pojma kako mi je. Kako je mojoj duši… Tolike godine…

Dragana: Kom pričaš, sestro slatka… Ja, kad sam videla da nisam izabrana, htela sam da svisnem! Da nestanem! Da me nema! Noćima već ne spavam, danima nemam apetita, kod frizera ne idem, ni kod kozmetičara, zapustila sam se načisto. Moj Milenko mi kaže: šta ti je, ženo, osvesti se, zar ne vidiš u kojoj državi živiš, ovde ti je važnije kod koga ideš na slavu nego što si vratila ona dva-tri miliona honorara od rmbačenja u Komisiji. To mi kaže. I predlagao mi da zatvori svoju advokatsku kancelariju, a meni žao onih njegovih zaposlenih – trideset pet porodica živi od klijenata mog Milenka.

Gordana: I moj Kokan hteo da zatvara svoju kancelariju, a ja mu velim: Nemoj, mili, snaći ćemo se već nekako, izdržaćemo, ničija nije gorela do zore…

Dragana: E, vala, neće ni nišliska!

Gordana: Neće, tu ti stojim dobra! Već sam preduzela određene korake…

Dragana: Strazbur?

Gordana: Ma kakav Strazbur… Sećaš li se ti onog Milančeta, onog što je s nama bio u Riku kad smo ono brojali glasove devedesetšeste?

Dragana: Onog ćelavog s brkovima?

Gordana: Tog, tog… E, taj ti se Milanče penzionisao na vreme i odmah upisao u Pupsovce.

Dragana: Da, pa?

Gordana: Pa on ti je sad tamo u nekakvom njihovom glavnom odboru.

Dragana: I?

Gordana: A Pupsovci, kao i svi drugi na vlasti, imaju svoju kvotu…

Dragana: E, moja Goco, drugo moja… Pa je l’ ti to hoćeš da se upisuješ u četnike ‘45? Kakvi Pupsovci, kakvi bakrači! Našla si gde ćeš bogu da se moliš…

Gordana: Što?

Dragana: Mani se, sestro moja, ćorava posla, Pupsa i koalicionih kvota – to je svršena stvar. A i oni su gotovi…

Gordana: Pa šta da radim?

Dragana: Idi traži nekog Voždovčanina…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari