Kako zasmejati gospodara

(poskočica).

I

Čardak i na nebu i na zemlji, i levo i desno, i tu i tamo… Na vrh čardaka, ispod četiri ikone, na dve fotelje, hoklici i šamlici, sedi Gospodar i stari. Ne spava, ne jede, ne pije, ne puši, ne juri sojke – samo stari. I misli na narod…

Oko čardaka – beskrajno polje briga. Narod se razmileo po polju, bere brigu. Uplašen i od ovna i od svega, bere brigu i čuva za nedajbože.

Gospodar smislio, izlazi pred narod vidno ostario: „Narode moj, ne beri brigu, ja sam tu!“

Narod kliče, Gospodar se hvata za stomak od smeha…

II

U čardaku i na nebu i na zemlji, i levo i desno, i tu i tamo kod vrata, u velikom stilskom akvarijumu, pliva Šapić. Samo maše ručicama – pliva i prsno i poleđuške, i guzno i potrbuške, a malo se i brčka. S njim u društvu i ostale zlatne ribice: praćakaju se Krkobabići, skoro svi, vrludaju Karići, i Draškovići, i Rasim, i onaj okrugli ruski somić Popović… Pastori neplivači pa im dali šlaufe. Odavno tu oko hranilice plivuckaju i Šešelji ama onaj stariji bucov alav pa zadremao, jedva ga meredovom odnose do one ružičaste bare.

A oko akvarijuma se otegao red… Cela jedna Akademija mladih lidera, barem dvadesetak opozicioni stranaka, partija, pokreta i udruženja čeka da se bućne i dopraćaka do one hranilice…

S bućkalom u ruci, Gospodar se zacenio od smeha…

III

Pored čardaka i na nebu i na zemlji, i levo i desno, i tu i tamo u bašti, sprema se za behar i stari zasad. Ali, ovog proleća, bez fikusa – Brnaba premeštena na čardak. U najlepšu saksiju. Nebojšu još ne pleve, ni Zoranu.

U susednoj rondeli žuti rasad se baš lepo primio: Čomićka napupila, Trivanka, Mali i Vesić u beharu već odavno, novi zasad proklijao, čeka zalivanje.

A tu su i pajaci, klovnovi, žongleri, arlekini, šereti, obešenjaci, spadala i ostali cirkuzanti – svi oni bi da zasmeju Gospodara i zasluže milost. Dačić peva, Vulin pravi kerefeke, Žeks i Marić zvone zvonca, Dodik zanosi…

A Gospodaru nije do smeha – došlo vreme da on zasmeje svog Gospodara.