Što jes’ jes’: tako treba!
Srbija u cvetu, jednom jedinom. Lepi čovek. Zlaćano sunce zari slobodoljubiva prostranstva i Pre i Posle podne. Njegovi zraci radosno titraju po šumama i gorama naše zemlje ponosne, tamo gde se borovi i jele listom svijaju jedno uz drugoga.

Vladimir Jokić Što jes’ jes’: tako treba!

Srbija u cvetu, jednom jedinom. Lepi čovek. Zlaćano sunce zari slobodoljubiva prostranstva i Pre i Posle podne. Njegovi zraci radosno titraju po šumama i gorama naše zemlje ponosne, tamo gde se borovi i jele listom svijaju jedno uz drugoga… Na plavetnom nebu ni oblačka. Odasvud se čuje cvrkut ptica i setni poj Velje Ilića…

Velja: (poje) Suzama smo lepili tapete, otišla si i odvela dete…

Boris Tadić grca u suzama…

A u Beogradu, na Terazijama, podignuta Trijumfalna kapija, pre roka. Velika, od lipove japije. Osveštali je prepodobni Kameron (Manter) i Stiven (Vordsvort). Ispod krkobabićima okićenog slavoluka gordo stupaju provereni kadrovi…

Prvi je Ivica Dačić u narodu opevan kao Umiljato Jagnje. A Kamena Faca. Čvrsto gazi, ozbiljan, svestan odgovornosti koja mu je poverena Tamo, svestan Cene. Uz njega je Dragan Simpo, on mu pred noge baca nebrojano latica žutih ruža. Baš žutih, višekaratnih. Tu je i Mrka. Mlađi no ikad, trčkara levo-desno i zdravi se sa svima.

Iza njih nastupaju ostali – ih, štagar ih je!

Šta je ono? Šta to štuče mimo kolone? O, pa to je nadaleko poznati bas-bariton Uroš Šuvaković – hita da promoviše novu osećajnost. S njim je i eklektičar Hadži Dragan Antić, bediner, novinar, urednik, švaler, editor i promoter. Ovaj duo često ima nastupe ne bez lepih uspeha.

Stupa kolona… Ispred nje se renoviraju kabineti, ambasade, konzulati, upravni odbori, direkcije, komore, agencije, predstavništva…

Boris: Mesta, mesta za proverene kadrove!

A u publici, nemi kao tuga, Koštunica i Toma Nikolić sa visokim šiljatim kapama.

Koštunica: Vide li ti ovo?

Toma: Ja.

Koštunica: I ja, i ja…

Srbija u cvetu, jednom jedinom. Lepi čovek. Zlaćano sunce zari slobodoljubivi Stig i Pre i Posle podne. Njegovi zraci radosno… i tako dalje.

A u Požarevcu, tik uz „Madonu“ i Bambilend, sagrađen Muzej nevinosti. Veliki, od obližnje japije. U muzeju-donaciji DS nalaze se probrani eksponati. Au, sve same Gajbice, jebote! Nigde heklera, nigde testera, pištolja, noževa, nigde krvi. Samo još Udarnički znoj i Suze Borisa Tadića.

I, na pladnju – sudsko Uverenje o nevinosti…