1951
(ANKA)
Ni sedamnaestu nisam navršila kad se to desilo. Bilo je to ovako…
Otac moj, Miloje, do Oslobođenja bio go ko pištolj. Dete sa sela, roditelji nadničari, više gladan no sit, posle Velikog rata pobeže u varoš i zaposli se u Ciglani Tadije Uroševića. Ubrzo se zagleda u moju mater Velinku, dovede je u tek ozidanu potleušu i počeše da se kuće. Tu me Velinka rodi ’35.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Po Oslobođenju, Tadiji uzeli Ciglanu i dali je mojem ocu da upravlja u ime radnog naroda. Miloje, predratni sindikalac i simpatizer, brzo se snašao i ciglana procveta.
U gazda Tadije sin-jedinac, Dragan, mi ga zvali Svileni. Plavušan, nežan, glasić tanak, a i korača sitno. Odličan đak, iz varoške biblioteke nije izbijao. I pesme je pisao.
Te 1951. kao i svake godine Ciglana organizovala Prvomajski uranak na Gorovljaku, a prvi put posle rata moj Miloje pozove i klasne neprijatelje na veselje. I – bi šta bi. I pored protivljenja sviju Uroševića, Dragan i ja smo se registrovali sledeće jeseni.
Vesna nam se rodila dogodine u maju.
1973
(VESNA)
Prvomajski uranak – možeš misliti! Ja sanjala o Vudstoku i San Francisku, a dozvolila roditeljima da me odvuku na Gorovljak. Zapeli da mi pokažu mesto gde su se oni „zagledali“. Ćaleta bih još i ubedila da moram da učim, ali Anka… Moja mati je žena-zmaj! Bivša afežejka, sada generalna direktorka SOUR „Keramika“, partijska sekretarka, počasna predsednica KUD „Moravac“… Kad ona nešto naumi tako ima da bude! I šta ću, navijem sat i tog 1. maja 1973. isteram zori oči.
Na Gorovljaku, kod Lomina kladenca, okupila se cela varoš. Vrte se ražnjevi, razvlači harmonika, vije se kolo, ori se pesma… Ko pravi panađur. Šta ću, bre, ja ovde sa ovim ciglarima, keramičarima, ćeramidžijama?
Utom, u toj gunguli, ugledam Rajka šofera. Vozi viljuškar u Ciglani. Iduće godine rodila nam se Dijana…
1995
(DIJANA)
Rokija sam upoznala na Đurđevdan '95. Ono što je nekad bio Prvomajski sad je Đurđevdanski uranak. Okupila se pravoslavna mladež sa kajlama oko vrata, dovezli se džipovima, jaki, drčni, glasni, a bilo je i stareži sa šubarama i nekakvim bedževima na njima. Većina se vratila sa ratišta, svi puni ko brod. Iako se i iz aviona videlo da je džiber s periferije svega, odmah sam znala: Roki je moj čovek.
Pred bombardovanje rodila nam se Ena…
2015
(ENA)
Ovi iz Produkcije tražili da opet pokažem sise. Dogovor: pet stotina ekstra. OK. Da se povatam sa onim moronom sa Gorovljaka, sa onim Uroševićem – e na to nisam pristala. Đilkan, znoji se, prdi. Stavila sam svima do znanja da sam klasa, da držim do sebe. Pa ja sam priznata estradna umetnica! Meta paparaca, letovanje u Pataji, studijska putovanja u Abu Dabi, editorijali u uglednim časopisima… Rijaliti OK, ali mi javne ličnosti moramo jednom povući crvenu liniju.
Šta, već maj? Jebote, kako vreme leti, leti, leti… U krug…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
