Korešpondencija

Na moje ime i prezime, na moju kućnu adresu, stiglo je pismo potpisano sa Aleksandar Vučić. Promptno otpisujem.

Pismo počinje sa „Poštovani, Vi ste temelj i snaga našeg društva i naroda“. Nisam, ja sam penzioner.

Pismo se nastavlja sa „Znam da ste morali mnogo da se žrtvujete, da bismo se izborili sa koronom. Bilo je teško ono što smo od vas tražili, da bismo sačuvali vaše zdravlje“. Oprostite što Vas ometam u čuvanju mog zdravlja, ali moram da pitam: zašto zarez iza „žrtvujete“ i „tražili“, zašto malo „v“ kod „vas“ i „vaše“? I, uzgred, nisam se žrtvovao – žrtvovan sam.

U pismu, dalje, piše: „Ponosni smo, bla-bla-bla, rezultati, bla-bla-bla, odgovornost i požrtvovanost, bla-bla, nemerljiva ulaganja u naše zdravstvo, bla-bla-bla, povećanje plata lekarima i medicinskim sestrama, bla-bla, unapredili i renovirali, bla-bla-bla, otvorili, bla-bla-bla, a stiže još investicija“. A jeste li okrečili Infektivnu kliniku? Samo pitam.

I u pismu još piše: „Želim da vas, ovog puta, sa najvećom sigurnošću uverim da vi i ljudi koji zavise od vas NEĆE MORATI na bilo koji način da se žrtvuju. Vaše penzije su svetinja i ostaće netaknute“. Opa! Da li je ovo repriza onog Obraćanja od 10. marta 2014. kad ste obećali: „Garantujem da nema smanjenja penzija?“ To je bilo tri godine pre nego što ste, isto tako decidirano, izjavili: „Ne pada mi na pamet da se kandidujem za predsednika“. Isti obrazac. Samo primećujem.

Pa piše: „Obezbedili smo 4.000 dinara jednokratne pomoći i još 100 evra za svakog od vas, kao rezultat marljivog i uspešnog rada naše države, ali i kao znak pažnje prema vama koji ste toliko toga uradili za Srbiju“. Koliko znam, pomenute uplate na moj račun su rezultat zaduživanja a ne marljivog i uspešnog rada naše države. Koristim priliku da Vas obavestim da ste mi dužni još 194.688,50 dinara od moje bespravno korišćene penzije tokom oporavka dotične države. Očekujem gornji iznos umesto znaka pažnje.

Pa: „Bla-bla-bla, misija, bla-bla-bla, izazovi, bla-bla, privredni rast, bla-bla-bla…“

Na kraju pisma stoji: „Uveravam vas da neću stati, niti će stati Srpska napredna stranka, dok sva deca u Srbiji ne budu sigurnim korakom išla ka boljoj budućnosti. I sve to možemo da uradimo samo uz pomoć i podršku vas najiskusnijih i najposvećenijih napretku naše zemlje“. Možete da stanete i odmorite se i Vi i Vaša stranka – moja i mnoga druga deca su već otišla ka boljoj budućnosti, ko u Nemačku, ko u Kanadu, ko u Australiju. Što se tiče moje podrške kao „najiskusnijeg“ – eh, da sam bio iskusan, ne bismo se sada dopisivali Vi i ja. V. Jokić.

PS: Gledajući stil ovog Vašeg pisma, korišćene sintagme i opšti ton, postaju mi jasniji lažne diplome i doktorati, ozoniranje krvi, imaginarijumi, parovi, raspevana fontana, Simo Spasić, 100 evra, Vulin, litije… I Vi.