Ljubav i moda

S tim u vezi a ionako…

LJUBAV

Kad košava zaošija s Karpata te malo oduva miomirise iz obrenovačkog TENT-a, Rafinerije Pančevo, smederevske Železare i ostalih kadionica – zamiriše proleće. I ljubav. Platonska, romantična, prva, bezgranična, strasna, prava, uzvraćena, neuzvraćena, jedina, posesivna, do neba, do groba i još dalje.

Eno, na beogradskom Vračaru još ni kukurek nije zapupeo a ljubav se krade snenim ulicama i plete svoje tajne mreže…

U jednu vremešnu čubursku udžericu zagledalo se dvadesetak kršnih Krajišnika, a ona se ni prvog udvarača, zidarskog pomoćnika Veliše, više ne seća.

Dve naočite našijenke – jedna sa dražesnim nausnicama i isto tako vranom pletenicom, druga belomusasta ama drusna – uporno traže Maksima Gorkog lično i pogurkuju se ponavljajući cifru 23. Njihov kikot odzvanja sve do Neimara.

Oh, eno i Sime Spasića u strasnom zagrljaju sa ocvalom tašmajdanskom bukvom. Jedno uz drugo, čvrsto zagrljeni, stopljeni – ne zna se ko je ko.

I još mnogo njih, nas, šljeglih, došavših, otale i ozdo, s ovijeh i onijeh strana, naših strana, sa svih strana Srpskog sveta…

MODA

Uveliko traju pripreme za proslavu Dana državnosti Republike Srbije. Glavni ceremonijalmajstor svečane akademije, isti onaj što je realizovao prošlogodišnju akademiju za Dan pobede, kiti salu i uvežbava izvođače.

„Zastavu na jarbol! Ne na taj jarbol, daj onaj od 80 metara! I ne tu demode trobojku s petokrakom nego onu s krunom! Kako s kojom krunom – našom krunom. Tako… Grb dižite, dižite… Još… Ne taj s klasjem, taj nije in, diži onaj naš s ocilima i krunom! Kako kojom krunom – s našom, republičkom.

Hor, da čujem prve taktove… Mi, mi, mi… Može! Stop, stop, stop! Ne taj stari hit „Vostani Serbije“, menjaj note! Šta? Kakvi, bre „Hej Sloveni“, daj onu našu… Da čujem… Stop! Ne, ne tu ofucanu, odavno izašlu iz mode, „Oj Srbijo, mila mati“, ni onu prepravljenu njanjavu zamolnicu Bogu – rekao sam: daj onu našu!“

I grunu „Sprem’te se, sprem’te“!