LJUBINKO I DESANKA

Vavedenje. Kuća – poso, poso – kuća. Rano stigo na poso a posla ima glavu da ne digneš. I usred svog tog posla našli da me slikaju. Namestili me za onaj veliki pisaći astal a ispred mene poređali knjiga sačuvaj Bože. Da sam sve ono  pročito završio bi na Guberevcu a ne ovde.

Duhovi. I danas istero zori oči. Kuća-poso. A posla preko glave, sve štrapac. Đa ajd ovde, đa ajd onde, ubi me  kurje oko na maliću leve. Jedva u neko doba dadoše pauzu te turih noge u šafolj s mlakom vodom i danuh dušom. Kad sam došo kući onako umoran odma večerali, nismo ni čekali da se smrkne no polegali.

Zadušnice. Danas bio na groblju. Ophrvale me uspomene. I na drage pokojnike i profesionalne.

Sretenje. Danas da spadnem s nogu od posla. A odradio sam sve redno onako kako Bog zapoveda. I šipčio na Avalu, i delio one značke, i primao čestitke, i davao izjave, i svašta. Baš se dobro oznojio, dvaput menjo šlofjanku. I stalno brinuo dal je Raka tamo pretako kupus, ojužilo oće da se pomaca. Uveče ja i Desanka sedeli ispred televizora i gledali se.

DESANKA
                               
Slavka. Moj Dnevniče, samo tebi mogu da poverim sve titraje moje ustreptale duše i kako mi ona musava Slavka frizerka upropastila frizuru. Ja došla da mi stavi trajnu ondulaciju, ona mi ufrčkala kosu – ličim na onu crnomanjastu što smo se onoimad slikali s njom i onim njenim. Kako bre s ovom frizurom da restauriram? I šta će svet da kaže.

Dobrila. I ta Dobrila! Lepo sam joj kazala da oću napred da bude malo cigovano, dve falte ususret, bubi kragnica, rukavi na bauš, a ona šta je uradila? Udarila jednu gloknu do kolena, ovolke brusne, nijedne cvikle, ništa bordura, nigde dekoltea. Pa što sam onda kupovala nov kombine, onaj što vuče na violet, što? Kako da izađem pred donatore u toj haljini, kako da se pojavim pred onoliko humanitarnih radnika Fondacije? Šta će svet da kaže?  

Violeta. Moj Dnevniče, samo tebi mogu da poverim sva damaranja svog ustreptalog srca i da te pitam: šta bre oće ta Violeta uspijuša jedna kragujevačka? Bila kao u inostranstvu pa se hvali ko da je na Marsu bila. I šta mi donela na prezent? Donela mi roze pufnu za puderisanje. Ih štagar sam puta ja bila u inostranstvu, gde sve nisam prisustvovala s mojim čovekom i s kim se sve nismo slikali pa se ne hvalim. Što da se hvalim, sve je to ono što smo nas dvoje nekad sanjali. Onda u Komunalnom..

Ukućani. Danas je dan odmora i porodičnog okupljanja. Neka čekaju štafelaji, Voljavča, donatori, poplavljeni, Slavka, Dobrila, Goca kozmetičarka i ostali saradnici. Danas smo samo mi ovde, daleko od Beograda, Kragujevca, Batočine, Abu Dabija, Njujorka. Sedimo tako u našem selu, u našoj kući, u našoj kujni, gledamo se na televizoru i čekamo da se smrkne pa da polegamo.