Moja ti

(Basara)

LEA

Srećan ti pedeseti rođendan, Melinda. Da mi poživiš bar još pedeset Parova! Tvoja ćerka Aleana Lea Elektra.

MELINDA

E, moja ćerko, lako je tebi u tom vašem Imaginarijumu, u svoj toj lepoti i luksuzu. Sedite zavaljeni pored bazena i uživate, pa se onda malo kobajagi svađate, malo kerebečite, malo koketirate, pa onda malo s nekim zamaknete u kupatilo, pa tako do sutra. Čujem da večeras za Svetog Đurđica i žurku imate. A mi ovde, u ovoj fol vili, po ceo bogovetni dan džedžimo i čekamo da se smrkne pa da polegamo. Ali, šta da se radi – svi molimo boga da potraje, da kaplje kinta, jer šta bismo inače. Eh, gde mi je bila pamet da pazarim diplomu onda kad i tvoj otac, sad bi i ja bila u nekom ministarstvu, a ovako…

ANA

Draga mama, srećan ti rođendan. Nikom nemoj da kažeš koji jer ti si zauvek moja devojčica i najlepša mama na svetu.

Ja sam dobro i za mene ne brini. Našla sam novi posao u jednom simpatičnom pabu u Brikstonu, samo sat od stana metroom. Planirala sam da dođem za Novu godinu, ali tada ima najviše posla. Videćemo se na skajpu.

Voli te tvoja jedina ćerka Anči.

VERA

Pedeset! Evo, urlam: pedeset mi je godina! Evo, vičem: pedeseeet! Ridam: pedeset. Jecam: ped-es-et… I? Šta sad? Šta danas? Šta sutra? Kuda za Novu godinu, ha-ha-ha-ha?

Ocvala raspuštenica, nastavnica srpskog sa nepunim fondom časova, članica Skupštine stanara u Vlasinskoj 19, abonent Filharmonije i najbolja prijateljica Nevene hemičarke. I neuspela majka, mila moja Anči! Da, da, to sam ja – majka čija je jedina ćerka posle studija otišla odavde zato što nije pristajala da živi u tupom beznađu svojih roditelja i svojih sunarodnika članova skupština stanara širom Srbije. U rupi od koje oni nikad nisu uspeli da naprave pristojno mesto za život.

Ali, dete moje, bog mi je svedok da sam pokušavala. I 1992. za vreme studija – tada sam upoznala tvog oca, i 1996. kada sam te dojila, i na Preobraženje 1999. posle tvog četvrtog rođendana a pre razvoda, i Petog oktobra kada smo „pobedili“ a ti me pitala – koga?

I večeras ću, Anči moja! Ja, držeća pedesetogodišnjakinja, proslaviću svoj jubilarni pedeseti rođendan večeras, sa još pet miliona petooktobarskih „pobednika“, na jubilarnom 50. protestu kod Platoa. Biću #1 od 5.000.000 zbog tebe, Anči, zbog svih vas u Brikstonima, Adelaidama, Stokholmima, Kanzasima, Minhenima, zbog svih naših sinova i kćeri, zbog sve naše dece koju viđamo preko skajpa…