"NAŠI DANI"

„PONEDELJAK“

Poštovana redakcijo! Prošle subote u vašem cenjenom listu osvanuo je sastav moje kume Leposave Kličković pisan i u ime njezinog muža Bogdana pod naslovom Naši dani.

Posle ovog mog pisma biće vam jasno zašto je ovo reagovanje istovetno naslovljeno kao Kličkovićkino od prošle subote i zašto svi ovi znaci navoda.

„UTORAK“

I ovog „utorka“, i onog „petka“, i svakog utorka, i svakog petka, i svake subote, nedelje, ponedeljka i tako dalje – moji kumovi Kličkovići sede i čekaju. Čekaju „svetlu budućnost“, novu vlast, staru deviznu štednju, „promene“, Drugi dnevnik, „reforme“, brašno, ulje, šećer, izbore, „Bolji život“, poštara s penzijom, proleće… Čekali su i svog sina, oslobodioca Vukovara, sad čekaju da ga puste.

Nikad Kličkovići nisu izašli na ulice da se bore za ovo ili ono, za levicu ili desnicu, za Istok ili Zapad, za Zvezdu ili Partizan, za Prvu ili Drugu Srbiju… Njih dvoje bi doručkovali-ručali-večerali svoju poparu, onda bi seli i čekali. Ja ne.

„SREDA“

Kad se smrkne, Kličkovići polegaju. I ponosno spavaju jer su im uzeli staru deviznu štednju, jer niko ne sme da ih bije, jer su izašli na izbore, jer je Kosovo najskuplja srpska reč, jer su im smanjili penziju, jer je „otvoren Prokop“, jer su spasli Srbiju.

„ČETVRTAK“

Kličkovići ne biraju, oni „izlaze na izbore“.

Oni glasaju kad treba – to je njihova „građanska dužnost“. Oni već jedanaestog u mesecu plaćaju račune. Zimi se slojevito odevaju, leti sa sobom nose flašicu vode. Uvek nose BusPlus.

„PETAK“

Ne svađam se ja sa Bogdanom, iako kuma Leposava u svom prošlonedeljnom sastavu to stalno naglašava – ja se to svađam sa sobom. Kad ne pitam. A pitam se i šta bi se promenilo kad bi i Kličkovići – svi Kličkovići – postavili pitanje šta je sa sto milijardi investicija, šta sa pančevačkom fabrikom aviodelova, Ikarbusovim Mercedesom, fabrikom čipova, šta sa 200.000 novih radnih mesta, šta sa našim penzijama?

Eto, stalno pitam.

„SUBOTA“

Žurim da ovo moje pismo, preko Krkobabića, što pre stigne na adresu Danasa.

Pozdrav redakciji. Nedeljko Vasić, profesor marksizma u penziji.