Nekad i sad

Da nam živi, živi rad!

(Cvrčak)

Četvrtak, 21. april 2022.

Danas u naš pogon doveli popa da okadi celu halu i onaj magacin pored, ali nama nisu dali pauzu ni da se prekrstimo pred Veliki petak. Motali kablove do pet a onda su nam ponovo rekli da se i sutra radi. Na taj okađeni Veliki petak. Došla kući i sela, prvi put od jutros. Uzela da čitam mamin dnevnik iz 1974. i da čekam Jovu, on izgleda još juri normu. Njegovu fabriku svečano otvorili pred izbore, sve taze zaposleni, pa da se pokažu. Dok se podgreva pasulj, čitam šta je moja mama Lenka zapisala godinu dana pre mog rođenja.

24. april 1974.

Danas Rale sindikalac sazvao zbor radnih ljudi samoupravljača da se dogovorimo gde ćemo za prvomajski uranak, šta za posluženje i oko muzike. Okupili se u našoj menzi odmah posle pauze za topli obrok (pasulj sa kranjskom, kupus salata, štrudla) i saslušali predloge. Brzo smo se složili da naš mašinski i OOUR Elektronika na Bukulji zajednički okrenu nekoliko brava i raspale roštilj, a, posle žučne diskusije i teških reči, odlučeno je da nam svira Milenko Žabarac a ne onaj tunjavi Vlajko od prošle godine.

Ponedeljak, 25. april 2022.

Kakav crni Vaskršnji ponedonik – i danas smo motali kablove. Strani gazda ne priznaje naša crvena slova. I Jova morao na posao. Uveče smo omazali ono što je ostalo od Uskrsa, pa polegali. Ja sam još malo, u krevetu, čitala kevin dnevnik. Kad je Jova zahrkao, malo sam i plakala.

1. maj 1974.

Tri autobusa sa radnicima, kamion sa četiri šilježeta i četiri praseta na ražnjevima, četiri vangle kupus salate, i sa hlebom, kolačima, gajbama piva, flašama vina i rakije, i eto nas iz bele zore na Kosmaju. Tu nas već čekao Milenko Žabarac sa svojom dalape harmonikom, razvukao kolce – srce mi odmah zaigralo. A kako i da ne zaigra kad smo uoči praznika moj Čeda i ja dobili rešenje za stan, a on još udarničku značku i povišicu. Dogodine fića! (A možda i prinova). Uz pesmu, igru i veselje, ostadosmo do neko doba.

Petak, 29. april 2022.

U našoj fabrici nema sindikata, pokušali nešto u pogonu Ambalaža ama Nešu Opoziciju brzo otpustiše pa ništa od tog posla. Pisale nešto jedne novine, međutim, ovi što izlaze iz televizora, rerni i frižidera nadvladali pa, evo, i u nedelju 1. maja naš pogon mora da odradi neku ekstra porudžbinu. Kažu, biće ekstra i plaćeno. Dobili smo i po jedno pakovanje pelena ekstra.

U čast Zlatnog doba.