Nekad i sad

NEKAD

Eh, nekad…

Nekad smo bili radni ljudi i građani, sada smo naš narod.

Nekad smo se tiskali po kamionima i, s pesmom na usnama, vozili na prvomajski uranak. Sad naš narod tiskaju u autobuse i, sa sendvičem u ustima, vozaju od jednog do drugog spontanog okupljanja.

Nekad smo, za prvomajske praznike, od sindikata dobijali svinjske polutke na odloženo, sad se u Lidlu bije ljuta bitka za smrznuto pile.

Nekad je država slala mlade radnike-samoupravljače u inostranstvo na usavršavanje, sad beže sami.

Nekad je Toma Nikolić bio član Saveza komunista Jugoslavije, sad je Srbin, pravoslavni hrišćanin, master, predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa

Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom i Dedinjac.

Nekad je Marijan Rističević bio Marijan Rističević, sad je narodni poslanik.

SAD

Sad naš narod sedi oko svojih vekovnih ognjišta i na televiziji gleda (TREBA ćirilično ++Srpska open++. I čeka Pobusani ponedeljak i 3.803. Obraćanje. I 3.804. i 3.805. i 3.806… I ćuti. I ćuti. I ćuti…

Samo se neki Ćuta nešto kurobecka.

https://www.danas.rs/kolumnista/vladimir-jokic/

Sad kad ima Kristijana Golubovića, naš narod sve zna. Zna da je opet pobedio s 5 : 0, zna ko neće da može do frekvencije, zna ko je kompletni idiot, ko je doktor, ko fudbalski prvak, a ko izdajnik, zna naš narod da je lider u regionu i u svemu.

I zna naš narod da je svoj na svome sve do Banjaluke, Ostroga, Budve, Karlobaga, Ogulina, Karlovca, Virovitice…

A dogodine i do Prizrena.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.