Odjeci i reagovanja

Posle napisa Novo doba prošle subote, na adresu redakcije Svetlosti pozornice stiglo je nebrojeno pisama, dopisnica, razglednica, pozdrava i želja. Izdvajamo neke.

Papa. Ave Jokiću, brate u Hristu. Javljam se tek da se pridružim bratstvu i jedinstvu svetskih domaćina koji stalno misle o Srbiji i Srpstvu. Znajte: u svim mojim mislima i molitvama je Vaša velika nacija oduvek posvećena vrlinama, istini i pravdi. Evo, ovoga mi krsta – nema dana da se ne setim Srba i vekovnog prijateljstva naša dva naroda. A sada žurim na misu pa se teška srca opraštam sa Vama, signor Jokic, i usput se podsećam mudrosti Sv. Avgustina: E pericoloso sporgersi.

Rukoljub gospođi mami, blagoslov Srbima. Papa.

Putin. Zdravstvuj, imenjače! Iako sam samo ovlaš pomenut u Vašem nadahnutom tekstu od prošle subote, osećam neodoljivu potrebu da još jednom preko Vas pozdravim bratski srpski narod i da mu poručim da je gvožđara imena Ostapa Bendera non-stop otvorena. Pa volj’ vam tenkovi, volj’ avioni, kamioni, luftbaloni i ostalo oružje i oruđe. Vaš V. Vladimirovič.

Elizabeta II. My dear mister Jokich & ostali Srbi, još jednom obaveštavam svet da sam deo svojih kraljevskih obaveza prenela na mog unuka Vilijama samo da bih sve svoje misli usmerila ka narodu bez kojeg ne mogu i bez kojeg ni Bregzita ne bi bilo. Jer, šta? Kada smo čuli da Srbija krupnim koracima grabi prema EU, mi smo… Mi smo… E, nikako ne mogu da se setim šta smo to mi.

Pozdravite mi Dragicu. Vaša E.

Tramp. Možda ću biti malo dosadan, ali moram da se javim iako je dramski kolosal od prošle subote u celini bio posvećen meni. Oh, ne samo meni – bio je posvećen i svim Srbima u mojim mislima i u mom srcu koje kuca samo za Srpstvo.

Evo, dok Melanija razvija kore za još jednu gibanicu (one ale prekjuče na Molitvenom doručku samo masno ćebe ne izedoše), sedim u kujni pored šporeta i po treći put čitam Pretkosovski ciklus. Ćirilicom! I odmah da kažem: definitivno, moj junak, moj Supermen i Betmen, moj Tarzan i Čita, moj Dejvi Kroket i Gari Kuper je – Kraljević Marko. Smesta sam potpisao Zidni akt! Znate li kad će Musa Kesedžija moći da uđe u SAD? Nikad! Never! Never i po sto puta never!

Zauvek vaš, Donald Srbin.

Dalaj Lama. Dragi brate Jokiću, smerno ti prenosim pozdrave našeg brata Bude a ti prenesi dalje svim našim Srbima. I on i ja se osećamo malo skrajnuti i pomalo uvređeni posle čitanja Tvog prošlosubotnjeg teksta – zar nas dvojicu da ne pomeneš? Nas koji danonoćno mislimo na Srbiju i zbog Srbije neumorno kotrljamo one molitvene točkiće! Nas koji ‘leba ne jedemo sve od brige za vaskoliko Srpstvo, obaška post za Svetog Nikolu! Nas koji se svaki čas reinkarniramo samo zbog vašeg društva!

I eto, sedim, tako, ovde na Himalajima i čekam da se i nas dvojice setite. Dalaj Lama (vaš Lale) i Buda (vaš Bule).

(prevodi s engleskog: Ivica Dačić)