Otpisani

Mirko, pazi metak!

(Slavko)

Prva epizoda

GARAŽA

Umesto mirisnog behara proleće nam šalje sneg u izvidnicu… Mešaju se prvi cvetovi trešnje sa krupnim pahuljama, a veseli prolećni uranak sa strahom od okupatora… Jer, nevidljivi neprijatelj okupirao je čitav svet. Okupirao je i naša brda i doline, naša sela i gradove, naše nebo…

Ali, ma koliko nevidljiv bio nije mogao da pokori naš slobodarski duh!

Uprkos zabrani kretanja, uprkos neposrednoj opasnosti od promaje, u jednom slobodarskom novobeogradskom soliteru, u podrumskoj garaži, našli su se neustrašivi ilegalci Prle, Tihi i Zriki. Sa njima je i gospa Ivka, ilegalka sa osmog sprata. Oni već nedelju dana spremaju do tančina usaglašenu diverzantsku akciju čiji cilj je Maksi na ćošku.

Mozak operacije Prle, gosn Bubalo s drugog sprata, nastavnik OTO u penziji, u grubim crtama izlaže plan akcije: „Gospodin Mitrašinović, Zriki, ima munjevito da zaošija kroz parkić pored obadve ljuljaške i klackalice i da ne staje sve do odredišta, a Tihi će da preuzme logistiku“.

„A jel to počelo bombardovanje?“ – na to će gospodin Milojković, penzionisani računopolagač iz prizemlja, Tihi.

„Nije bombardovanje, virus!“ – Zriki će.

„Šta kažeš?“ – Tihi.

„Ništa.“ – Zriki.

„Auuu, već pola deset! Moram da uzmem lekove.“ – lupi se po čelu gospođa Ivka.

„I ja.“

„I ja.“

„U redu, voljno do deset, a onda finiširamo plan.“ – zaključi mozak operacije Prle.

Druga epizoda

KOTA 1

Onaj martovski behar-sneg se otopio, sunce zaškiljilo na jedno oko, pčele izletele na teren, a stostruko nadmoćniji neprijatelj i dalje nevidljiv.

U međuvremenu, smeli ilegalci Prle, Tihi i Zriki razradili plan operacije i krenuli u akciju (gospođa Ivku uhvatio išijas, ni sa štapom ne može da im se pridruži).

Prle, maskiran u Vulina, samo šara očima. Tihi, sav u špilhoznama, glumi malog Pecu s petog sprata, a Zriki Pecinog pekinezera. Tako prerušeni i skoro neprimetni, munjevitim manevrom s leva forsirali su haustor na ulazu 23, prošli kroz svetlarnik i krenuli kroz parkić ka koti 1 – prvoj klackalici desno.

I… Tu su zalutali.

Nije pomogla ni zvezda Severnjača, ni mahovina na obližnjem panju, ni Google.

Eno ih još tamo kod kote 1, eno ih kako sede na ljuljaškama i evociraju uspomene na slavne dane Epopeje 1991. kada su cvećem zasipali tenkove koji su tutnjali put Vukovara…