Ožalošćena porodica

Danas su Mitrovske zadušnice. Goloruki Srpski narod, vazda poštujući veru pradedovsku, hrli put večnih kuća da, još jednom, oda dužnu poštu vaskolikom pretečestvu svojemu.

ALEJA

U Svečanoj Aleji Večnog Nezaborava, oko veličanstvene humke neumrle Preambule, već su se okupili čuvari Kolevke Srbstva. Tu su i Koštunica i Dveri, i Zavetnici i LJušić, i Familija srbskih navijača i Vacić, i Nacionalna avangarda i Simo Spasić… Sve Naši.

Dupli muški oktet Svetog sinoda SPC izvodi potpuri evergrin hitova „Vidovdan“, „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“ , „Heroj Vučić“ i druge prigodne molebane.

Preko puta, skupina vremešnih skojevaca i proletera, poniženih i uvređenih, golih i bosih, sa crvenim maramama oko vrata i titovkama na glavama, oko latinične spomen-ploče počivšoj Jugoslaviji, svečano se zaklinje da nikad, nikad, nikad neće skrenuti sa puta. Nikad više.

PARCELA

Ovaj deo Večnog počivališta, razdvaja renovirani Most uzdisaja na istočni i zapadni imaginarijum. I jedan i drugi odišu srpskom postojanošću. I u jednom i u drugom pale se sveće i evociraju sećanja na mile i nikad prežaljene.

Oko moćne humke Dušanovog carstva pale se voštanice i zlatnim čačkalicama nabada triput osveštani ćevap.

S one strane Mosta uzdisaja, ožalošćeni se okupljaju oko humke neprežaljenog Goše. I oni upalili sveće milikerke, i oni se sećaju toplog obroka i nabadanja, letovanja, stanova, svega. Do njih su ožalošćeni PKB-a, Magnohroma, Viskoze, JAT-a, Geneksa, Beka… Malo tu tuguju pa produže do neuglednog groba Samoupravljanja.

I oko humke Fiće velika gužva, ali oko Devetog marta samo SPO. Eh, nekad su ovde bili svi, svi, svi, a danas samo Vuk i Čotrić. Ostali se raspršili, neki čak u NIS.

Mnogi su prešli do humke Petog oktobra. Ili do humke Snovi. Ili do humke Nade.

Ili do humke EU.

ROZARIJUM

U multipleks kompleksu Pepeo i dijamanti, među mnogobrojnim slavnim urnama srpske istorije, izdvaja se urna sa četiri ocila (Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica), urna Velike Srbije. Oko nje se od jutros sjatili Hrtkovčani, Zemunci, Batajničani i ostali div-junaci svih srpskih zemalja. Došli da zapale sveće i obnove zavet. I, taman da Vjerica Radeta počne svoj koloraturni antiglobalistički solo „Dabogda im se seme zatrlo“, kad eto ti onog Đilasovog operativca Miljuša na čelu razularene bande, one fašističke falange što pali knjige, puši, pije i govori ružne reči – došli da spale i strpaju u urnu doktorat Siniše Malog.