PALILULSKI ROMAN

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ja sam deda Pera, zvani Savamalac. Ovo je 61. put kako posećujem sajam knjiga i prvi put da plaćam ulaznicu. Do prošle godine, kada su mi srušili kuću zbog raščišćavanja terena za izgradnju Beograda na vodi, ulazio sam na sajam kroz rupu na mojoj vlastitoj tarabi. Osim sajma knjiga posećivao sam i sve ostale sajmove: automobila, turizma, mode i druge. Na sajam knjiga sam počeo da dolazim još kao osnovac radi drpisanja knjiga, koje sam posle prodavao posetiocima sajma i ostalima. Kasnije sam krao za moju ličnu biblioteku koja broji blizu hiljadu knjiga. Neke knjige sam i kupio, a neke su mi poklonili pisci koje sam upoznao u obližnjim kafanama. Moju biblioteku čine sve sami bestseleri: Dobitnici NIN-ove nagrade, nagrade željezare Sisak i ostalih nagrada. Ne, nisam čuo za tu skribomanku iz Borče. Ja, znate, kao doskorašnji žitelj šireg centra grada i, takoreći, stanovnik budućeg Beograda na vodi, gledam čije knjige kradem i kupujem. Da, baš tim redosledom.

2. Da si čitao ““““Petkanu““““, sve bi ti se samo ““kazlo““

3. Nikada se u istoriji nije više čitalo nego danas. Ali, uprkos tome (jer u načitanost spada i čitanje titlova serija iz, kako obogatismo naš jezik ovom rečju: inostranosti), knjiga će propasti. Ne samo usled toga što će je potisnuti IT faktor, nego će je upropastiti ovakvi spisatelji koje je Jokić izvanredno predstavio. Da lije tome doprineo komunizam u kome će svi pisati poeziju (pa i prozu), pitanje je sad. A možda su krivi Ćirilo i Metodije i Vuk Karadžić koji su uveli i demokratizovali pismenost pa sad može svako biti pišac koji piše knjige. Da li ovo znači da pismenost za pisca nije najvažnija stvar?