Poreklo straha

Tu skoro, posle 72 sata dramske pauze, Država Srbija je Kolektivnom Zapadu beskompromisno sasula u lice 29,36 zahteva, sve jedan zahtevniji od drugog.

Tih nepunih 30 zahteva Država Srbija je precizno poređala u pet mera, šest koraka, sedam tačaka, pet zapeta i uskličnik Žibela Srbija! Sve taksativno.

Kolektivni Zapad zanemeo. Konsterniran do koske. Po stoti put čita Povratak na Status Quo Ante, a gaće mu se tresu od straha.

Promeni gaće pa nastavi sa čitanjem: Za svako srpsko dete predškolskog uzrasta, za osnovce i srednjoškolce na tzv. Kosovu Država Srbija uvodi užinski dodatak…

Zubi počinju da mu cvokoću. Vrpolji se na stolici. Znoji se. Drkće. Žmuri, ne sme da čita dalje. Ali, u glavi mu odjekuje srpska pretnja: Zbog brutalnih napada na srpsko stanovništvo,

Država Srbija će ponovo razgovarati o mogućnosti novog upućivanju zahteva za povratak srpskih trupa na Kosovo i Metohiju. Tu Kolektivni Zapad ne izdrža, poče da se se trese. Donesoše mu šećer i vodu.

Ne pomaže. Coca-Cola Zero Sugar. Ni ona. Slatko od dunja. Jok. A kao da sa svih strana odjekuje Među koracima koje će Država Srbija zainat preduzeti je i ozbiljna namera da ne donese Odluku o proglašenju okupacije jer bi to značilo priznanje tzv KiM kao teritoriju druge države a tzv. Kosovo je kobajagi država.

Utom se smrče te polegaše. Sve drhtureći, Kolektivni Zapad utonu u san. A strašni snovi se uskovitlaše od Pentagona do Bondstila: Šta ako Država Srbija produži novouvedeni vojni rok na 76 dana? Ili, nedajbože na 77?

Šta ako ‘rafali’ stignu pre limburga? Šta ćemo, jadni, ako za načelnika Generalštaba nepobedive Vojske Srbije dođe Aleksandar Vulin, a za zamenika Tetka? I ako odtope one tenkove što su ih pretopili žuti?

A šta ćemo tek ako njihov Vrhovni komandant ustane na levu nogu?

Košmar se penuša Kolektivnim Zapadom, sa svih strana ga spopadaju strašne prikaze, bauci, ale i vrane…

Odnekud eto ga i Sava Savanović, podigao tri prsta.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.