Porodične priče

BOGDAN: E, hvala onom mom kum Žaretu, do neba mu hvala. Kao da je juče bilo kad mi je, onomad o Svetom Mrati kod Lazarevića, rekao: „Dobro, kumašine, hoćeš li ti još deset godina da duvaš u tu tvoju pištaljku i tabanaš po protestima ili ćeš da se dozoveš pameti pa, kao pravi Srbin, da vežeš konja gde ti aga kaže.

Pogledaj, bre, onog Vesića, onog Nebojšu Krstića, Bakareca, onu Čomićku, Jelenu Trivan, ma vidi samo onog Marka Blagojevića kako trčkara oko nogu ko pudlica. Šta njima fali? Ništa, presipa se. ‘Ajde ti, kumašine, lepo kod nas, nećeš se pokajati“.

Zamislim se ja tu, osvrnem se iza sebe, priupitam se: gde si bio, Bole – nigde, šta si radio, Bole – duvao u pištaljku, gde si sad, Bole – u propaloj firmi na minimalcu, žena ti prodavačica u kiosku, ćerka traži pare za knige kao da nema televizor… Grebemo se o penziju moje majke Leposave i tavorimo. I tavorimo, tavorimo, tavorimo… I tu presaldumim: pištaljku okačim o klin a konja vežem gde mi se kaže…

I sad bata Bole raspoređuje „naš narod“ po autobusima, broji sendviče i kabeze, bata Bole određuje ko nosi zastave, ko viče „živeo“ a ko čupa kablove, bata Bole deli dnevnice… Pardon, Gospodin Bogdan, veliko G, predvodnik Odeljenja „Spontano okupljanje“.

II

GORDANA: Kud natrčasmo o Svetom Mrati na onu alamunju Žarka, Bogdanovog kuma. Koja je to muvara. Sećam ga se još dok smo se Bole i ja zabavljali, bio neki faktor u „Jul je kul“. On i ovaj nafrakani Željko Mitrović. Posle gungule Petog oktobra, prišljamčio se Otporu pa se i tu omrsio – postavili ga za nešto kao važno. Onda smo ga izgubili iz vida, ali nam je Ceca pričala da se, mic-po-mic, ušunjao u ove sada i opet je kobajagi nešto važno.

I, sad kad je o Svetom Mrati obrlatio mog Bogdana, kad se Bole prekobicnuo, sad ‘ajd Gordana u autobus pa se vozikaj po Srbiji, spontano se okupljaj, tapši na mitinzima, posetama, svečanim otvaranjima… A moj Bole sav važan, predvodnik čovek, deli dnevnice i upisuje u tefter ko nije tu. Hvala bogu što nije i našu Tinu uključio u uvaj cirkus…

EPILOG

TINA: Matori su neuništivi: do zore gledaju Zadrugu i ko je koga, a čim im zviznu – hajd’ na posao. Kad sam već pomenula zviždanje, gde je ona ćaletova pištaljka?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.