I Spustila se olovna državna tišina… Država Srbija ćuti, kao da je puteljak kojim je pošla odveo u šumu bez odjeka. Utihnula i Tisa, posle svega… Čuje se samo zanosni poj Kirke sa balalajkom… II – Oprostite, molim vas, da li biste mogli da me uputite kako da stignem do ulice Srpskih velikana. – Ovako… […]
I
Spustila se olovna državna tišina… Država Srbija ćuti, kao da je puteljak kojim je pošla odveo u šumu bez odjeka. Utihnula i Tisa, posle svega…
Čuje se samo zanosni poj Kirke sa balalajkom…
II
– Oprostite, molim vas, da li biste mogli da me uputite kako da stignem do ulice Srpskih velikana.
– Ovako… Krenite sad levo, ulicom Maršala Birjuzova, a onda, posle semafora, skrenite na Trg Milana Nedića, pa u ulicu Mite Ljotića, a onda sve pravo… Kad stignete do Dražinog bulevara, pođite opet levo, ulicom Palmira Toljatija do spomenika Brus Lija i posle… Čekajte, da vidimo: Nehruova, Patrisa Lumumbe, Maršala Tolbuhina – dakle, posle tri ćoška uđete u Ruzveltovu a ona vodi do Novog groblja. I, tu ste!
III
Lepa ravničarska kuća, na lakat. U kući lep starinski stan, molovan.
Stan sporan. Spore se stanar i Svevišnji. Ovog drugog zastupa bataljon sastavljen od sedamdesetak ljutih pravoslavaca-specijalaca naoružanih ljubavlju prema bližnjemu svom i Obrazom svetosavskim. Ljubav nesebično daruju verujućima u Pravdu i Katastar, a Obraz podmeću za drugi šamar. Vodi ih, pun anđeoske samilosti, Njegovo preosveštenstvo Episkop.
Njegovo preosveštenstvo: (pun anđeoske samilosti) Oprem dobro! Stan ima da bude naš i punktum! Zabole me i za Ustav i za zakone, ovo je, bre, naša nekretnina! Crkva je iznad države, iznad naroda, iznad svega! Zato sikter, bre!
Olovna državna tišina… Država Srbija ćuti, kao da je puteljak kojim je pošla odveo u šumu bez odjeka…
IV
U mrtvoj državnoj tišini baškare se stričevi, pašenozi, šurnjaje, ujne, kumovi, svastike, tetke, pastorci, burazeri, zemljaci, partijski drugovi, naši i ostali državni činovnici. Nezainteresovano prate još jednu veselu javnu licitaciju.
Ministarka Diana Dragutinović, sva u šiškama i autoritetu, nastupa prva.
Diana: Ima da bude otpušteno 14.000 brat bratu, to vam ja kažem! A ja kad kažem to je tako!
Ministar Milanče Marković diže obrvu, spušta cifru.
Milanče: Osam hiljada, ni pašenoga više!
Dinkić: Četiri hiljade u vr’ glave!
Premijer gleda čas u Dinkića, čas u monitor.
Premijer: Da zaključimo, 2.000.
Među državnim činovnicima opšte veselje, pesma, cika, graja…
Samo država Srbija ćuti… Kao da je puteljak kojim je pošla odveo u šumu bez odjeka…
V
Mmf: I, koliko ste njih otpustili?
Dinkić: Ihaaaj!
Mmf: A to je?
Dinkić: Pera pisar iz Administrativnog odeljenja. n
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
