Povratak u budućnost

NACIONALNA KLASA

Ko je onaj strašan dasa

kojeg voli srpska rasa?

On! On! On! On! On!

Ko je onaj vešti baja

što Istok i Zapad spaja?

On! On! On! On! On!

On je mudar,

hrabar,

vozi

sve nas kako voli,

pa ko njemu da odoli?

MGM

(Rika lava) Šta to ovaj lav nama riče? Šta to Metro-Goldvin-Majer nama prikazuje? Ma je li to Lav Gligorije Pajkić Gliša? Neće biti, ne može biti – ovo je mnogo duhovitije. I strašnije.

Oh, pa to je predsednik Aleksandar Vučić u lavovskoj minhenskoj borbi za srpski narod.

Malo? Oh, pa to je naš nepobedivi predsednik Aleksandar Vučić u neumornoj bespoštednoj natčovečanskoj lavovskoj minhenskoj borbi za goloruki srpski narod i njegova vekovna ognjišta.

SPS

(pesma) Ko to nama peva? Šta to nama SPS prikazuje već 28 godina? Ma je li to onaj mali Predrag Marković Kvisko što zna i gde zeka pije vodu? Neće biti, ne može biti – ovo je mnogo duže. I smešnije.

Oh, pa to je ministar inostranih poslova Ivica Dačić u poseti Simi Spasiću.

Obraćajući se uglednom domaćinu, ostalim okupljenim intelektualnim gromadama, vrhovima srpske duhovne vertikale, ministar je, između dve strofe, rekao i ovo:

„Jesu li oni, bre, u Ujedinjenim nacijama? Nisu! Jesu li oni, bre, primljeni u UNESKO? Nisu! Jesu li primljeni u Interpol? Nisu! I neće. A ni krava im nije zdrava“.

Posle ovih nadahnutih reči, ceo Palau s Kiribatijem i Zelenortskim ostrvima složno je zapevao „Miljacku“.

Završna scena

BUDUĆNOST SRBIJE

I tako, polegla Srbija duž Zlatnog doba, baš polegla. Oprućila se sve mudrija, lepša, učenija, bogatija, mnogoljudnija, uspešnija, plemenitija, zdravija, ljubaznija, duševnija, ponosnija, veselija, raspevanija, srećnija, rečju – brža, jača, bolja, polegla čak tamo do budućnosti, ne vidi joj se kraj.

Ni svetlo na kraju tunela.