Povratak u budućnost

„ORAŠAC“

Bože mili, čuda velikoga,

Kad se šćaše po zemlji Srbiji,

Po Srbiji zemlji da prevrne,

I da drugi postane sudija.

Cvaka-cak, cvaka-cak.

(Bucke Višnjić)

„Orašac“. Nadaleko čuvena kafana s baštom. Roštilj na ugalj. Malo poizdalje niz džadu, na Terazijama br. 5/7 je i Vučićevića jaruga.

Od ranog jutra u „Orašcu“ se okupljaju srpski domaćini. Sve div-junaci, odasvud ih ima.

Ozdo, od Merdara, stiže mrki Atlagiću Marko, iz Glibovca Deli Rističević. Čak iz 1389 potegao Miša Vacić, a Simo Spasić s Banjice.

Eno ga i Nebojša iz Beograda. I Aleksandar Martinović sa Otijatrije.

Tu su i Vulin Zlopogleđa, i Mali Radojica, i Mali Siniša, i Šormaz, i ona #1 od 5.000.000, i kosovski Don, i šabački Sandokan… I ostala sva gospoda redom.

U neko doba, tamo od Marakane, začu se pljesak. Tačnije, koloraturni aplauz, fortisimo sa ehom. To Marko Đurić Mutap pozdravlja Vožda.

Vožd ozbiljno i odgovorno dolazi, seda u vr’ sofre i naručuje punjene lignje.

Muk. Čuje se samo zunzara Vesić kako đilasa …

I, dok Palma juri lignje po Akva-parku, Vožd strogo ali pravično pogleda okupljene i kaza:

„Koekude, srpske uzdanice,

Braćo Srbi i sestre Srpkinje!

Idu nama izbori po redu,

Zeman doš’o valja vojevati!

Moramo pobediti te strašne dahije, tajkune i fašiste Aganliju Đilasa, Kučuk Aliju Jeremića, Mula Jusufa Obradovića, Mehmed Lutu agu.“

„Tooo!“ odasvud.

„SLOŽNA BRAĆA“

Ustav ne rađa narod,

nego narod stvara ustav.

O je, je, je, je!

(Baka Prase)

„Složna braća“. Nadaleko čuvena sretenjsko saborno mesto srpskih domaćina i div-junaka. Evo ih, premestili se iz „Orašca“ onako đuture, da čuju šta im valja činiti.

Grunu aplauz od Andrića venca, to opet Marko Đurić Mutap. Svi prihvatiše. I žene, cca 40%. Kroz aplauz jedva se probija Vožd.

„Evo mene, eto i vas, braćo,

Braćo Srbi i sestre Srpkinje,

Zeman doš’o da Ustav menjamo!“

„Tooo, care!“ odasvud.