izvolite, samo izvolite… Upravo završavam… Budite ljubazni pa mi dodajte moj novi penjoar – ne nalazim reči da zahvalim kum Jorgasu što mi ga je poklonio… Zar nije divan?
Ženik: (smeteno) Oh, svakako, svakako, ali, ako smem da primetim, zar nije vreme da pređemo u ložnicu – šta će vam uopšte toaleta? I taj demode korset.

Nevesta: (uspija se) Oh, dragi, to je samo jedna draga uspomena, talisman takoreći… (uzdahne) U stvari, sada, kada smo našu tajnu vezu krunisali brakom, ne mogu a da vam ne poverim: on je tu samo da sakrije moj novi pojas nevinosti…

Ženik: (zvecka ključem) Oh, draga!

Nevesta: (zvecka rezervnim) Oh, dragi!

Voja: (gorko) I srušiše se lepi snovi moji…

Toma: (nonšalantno) I moji… Ali, ako mogu tako da se izrazim, jebiga, navik’o sam…

Vučić: Čujem da su počeli oni nezaboravni matinei i soarei na kojima sam toliko uživao, ah, štaviše, na kojima sam uzimao zapaženog učešća… Čujem, takođe, da je vaše odsustvo sa njih već uočeno. Znači li to, ako nisam isuviše radoznao, znači li to da se povlačite? Šta je u pitanju: penzija, godišnji odmor, Belanovica?

Koštunica: Nipošto! Ništa od toga! Možete biti uvereni da i dalje stameno stojim na principijelnim stanovištima nacionalne odgovornosti uprkos protivprirodnim savezima koji je podrivaju!

Vučić: Drago mi je to čuti…

Koštunica: A vi? Ni vi se ne date videti na tim posećenim skupovima…

Vučić: Nemam vremena… Znate, za deset dana, tačnije 14. jula, prelazim na novu dužnost te sam sve svoje kapacitete usmerio u tom pravcu.

Moraće da se snađu bez mene…

Koštunica: Oh, imamo toliko toga zajedničkog… S Božjom pomoću možemo zajedno i da izađemo… Izvolite…