PUČINA

Pučina… Od Neuma i Karlobaga do Kladova i Đerdapa, od Đevđelije i Kajmakčalana do Palića i Bezdana, od Bosilegrada i Stare planine do Velike Kladuše i Čakoveca – pučina.

Valjaju se mutni talasi i jednolično, opet i opet, prebiraju po ostacima prošlih dana… Valjaju se tmasti oblaci i uporno, opet i opet, magle daljine i obzorja…

Na talasima, nošena tamo-amo, plutaju nekakva plovila. Brodovi. Na jednom od njih, ovih poslednjih dana, mogu da se čuju i ovakvi razgovori…

„Ja, bogami, nikako ne razumem ove bundžije – ništa im ne valja. Novi autoputevi su im odavde donde, nove pruge ni donde, nove fabrike cvrc… More, sve bih ja to u pelene pa u to „cvrc“ a ne da mi se šetkaju okolo“.

„Imaš pravo, kumašine, pobesnelo to načisto. Šta li će da kažu sad u septembru i oktobru kad opet dobijemo povećanje plata i penzija ne smem ni da pomislim… A tek od Nove godineee!“

A čuje se i ovo…

„Čim vidim onog glumca što glumi onog švalera u onoj seriji ima da gasim televizor! I onu njegovu kad vidim… Šta, bre, hoće ti glumci?“

„Šta hoće? Preko ‘leba pogače – eto šta! Ne zna to da ceni to što mu se daje. Da poštuje sve ovo. Ja sam, bome, već uzela moj vaučer, a na jesen, kad nam opet povećaju penzije, ima da odem u neku banju bar na jedno prepodne…“

„Blago onoj trafikantkinji s ćoška, ćerka joj ima šestoro dece iz dva braka. Al’ će ta da pazari – šeset hiljada, eeej!“

I pučinom jeknu pesma…

„Nikom nije lepše neg je nam“ a ne „Kud plovi ovaj brod“.

Brod TITANIK.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.