Misli globalno, deluj lokalno. (Tutankamon) GLOBAL Kleopatra: Antonio, vruće je… Vuk Jeremić poče da maje peruškom, ne možeš ga zaustaviti. Kao singerica, bože me prosti. Nesvrstani stali pa gledaju… Odovud, eto ga Boris Tadić u liht zelenoj galabiji… Umetnički zaštopana, prepeglana – glokne samo dube na njemu. Naherio turban, pućka nargile, prebira brojanice i uspomene… […]
Misli globalno, deluj lokalno.
(Tutankamon)
GLOBAL
Kleopatra: Antonio, vruće je…
Vuk Jeremić poče da maje peruškom, ne možeš ga zaustaviti. Kao singerica, bože me prosti. Nesvrstani stali pa gledaju…
Odovud, eto ga Boris Tadić u liht zelenoj galabiji… Umetnički zaštopana, prepeglana – glokne samo dube na njemu. Naherio turban, pućka nargile, prebira brojanice i uspomene…
On, četiri decenije mlađi… Pred porodičnim ogledalom proba novu zastavicu-trobojkicu s crvenom petokrakom zvezdom kojom će, trobojkicom, radosno mahati na dočeku dragog gosta iz daleke i prijateljske zemlje. Na glavi mu titovka, a oko vrata pionirska marama – crvena kao krv proletera što padoše za krst časni i slobodu zlatnu… Uuuups! To dođe posle… Što svoje živote dadoše za slobodnu, socijalističku, samoupravnu, nesvrstanu otadžbinu… Ups, treba: domovinu, i treba: sa najvećim sinom svih naših naroda i narodnosti na čelu. Tako treba!
Nailazi tata…
Boki: Tata, kako mi stoji pionirska marama?
Tata: Ne znam, sine, ja sam disident. Pitaj čika Dobricu…
Zajedno sa sećanjima odleprša i slatka ptica mladosti… Boki Tadić, sad već Boris, namah se prenu, smerno nazva selam i pogledom punim nežnosti i ljubavi obuhvati cenjeni skup.
Boris: Pa izvolite kod nas na slavu 2011…
Vuk Jeremić ostavi perušku i poče da deli vizit-karte sa adresom. Boris umiljato trepuće. Nesvrstani se zgledaju…
Musa: Hej, Pablo Euzebio Horhe da Silva y Espozito Gonzales Astramadura!
Pablo: Da, Musa Ahmediselambej abu Fahbar Al Aganli bin Nasredumedusalih El Džabar?
Musa: Zovi Budu!
Buda: Izvol’te, moliću lepo!
Pablo: Čiji beše ovaj mali?
Buda: Titov…
OKAL
Boki: Čiko, je l’ ovo lokalni u 12.05 za Evropu?
Oli: A imaš li ti, mali, vizu?
Boki: Nemam, čiko, moj drug Boža još u prvom razredu rekao da nam ne treba…
Oli: E, treba! Sedi ti lepo tamo u čekaonicu, pa čekaj. Evo ti cvonjak, eurokrem i šarena laža da ti ne bude dosadno…
…A dosadno… Eurokrem smazan, cvonjak potrošen, šarena laža se izlizala… Ali, mašta može svašta!
Sneva Boki, ima viziju, javlja mu se: kao, u inostranstvu, u Briselu mu kupili odelo s dugačkim pantalonama, belu košulju, lakovane cipele i mašnu. On – kao iz kutije! Dvaput lepši i od Tome i od Ivice. To su ona dvojica što mora s njima da se igra. I oni dobili nove pantalone, čiste košulje i plave mašne. Ali, svi kažu da je on najlepši, najpametniji i najjači. A najvažnije je šta svi kažu, svih 4.867.094 po biračkom spisku…
U Zemunu ljuljnu čamac – ode sanak pusti…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
