Misli globalno, deluj lokalno. (Tutankamon) GLOBAL Kleopatra: Antonio, vruće je… Vuk Jeremić poče da maje peruškom, ne možeš ga zaustaviti. Kao singerica, bože me prosti. Nesvrstani stali pa gledaju… Odovud, eto ga Boris Tadić u liht zelenoj galabiji… Umetnički zaštopana, prepeglana – glokne samo dube na njemu. Naherio turban, pućka nargile, prebira brojanice i uspomene… […]

Misli globalno, deluj lokalno.

(Tutankamon)

GLOBAL

Kleopatra: Antonio, vruće je…

Vuk Jeremić poče da maje peruškom, ne možeš ga zaustaviti. Kao singerica, bože me prosti. Nesvrstani stali pa gledaju…

Odovud, eto ga Boris Tadić u liht zelenoj galabiji… Umetnički zaštopana, prepeglana – glokne samo dube na njemu. Naherio turban, pućka nargile, prebira brojanice i uspomene…

On, četiri decenije mlađi… Pred porodičnim ogledalom proba novu zastavicu-trobojkicu s crvenom petokrakom zvezdom kojom će, trobojkicom, radosno mahati na dočeku dragog gosta iz daleke i prijateljske zemlje. Na glavi mu titovka, a oko vrata pionirska marama – crvena kao krv proletera što padoše za krst časni i slobodu zlatnu… Uuuups! To dođe posle… Što svoje živote dadoše za slobodnu, socijalističku, samoupravnu, nesvrstanu otadžbinu… Ups, treba: domovinu, i treba: sa najvećim sinom svih naših naroda i narodnosti na čelu. Tako treba!

Nailazi tata…

Boki: Tata, kako mi stoji pionirska marama?

Tata: Ne znam, sine, ja sam disident. Pitaj čika Dobricu…

Zajedno sa sećanjima odleprša i slatka ptica mladosti… Boki Tadić, sad već Boris, namah se prenu, smerno nazva selam i pogledom punim nežnosti i ljubavi obuhvati cenjeni skup.

Boris: Pa izvolite kod nas na slavu 2011…

Vuk Jeremić ostavi perušku i poče da deli vizit-karte sa adresom. Boris umiljato trepuće. Nesvrstani se zgledaju…

Musa: Hej, Pablo Euzebio Horhe da Silva y Espozito Gonzales Astramadura!

Pablo: Da, Musa Ahmediselambej abu Fahbar Al Aganli bin Nasredumedusalih El Džabar?

Musa: Zovi Budu!

Buda: Izvol’te, moliću lepo!

Pablo: Čiji beše ovaj mali?

Buda: Titov…

OKAL

Boki: Čiko, je l’ ovo lokalni u 12.05 za Evropu?

Oli: A imaš li ti, mali, vizu?

Boki: Nemam, čiko, moj drug Boža još u prvom razredu rekao da nam ne treba…

Oli: E, treba! Sedi ti lepo tamo u čekaonicu, pa čekaj. Evo ti cvonjak, eurokrem i šarena laža da ti ne bude dosadno…

…A dosadno… Eurokrem smazan, cvonjak potrošen, šarena laža se izlizala… Ali, mašta može svašta!

Sneva Boki, ima viziju, javlja mu se: kao, u inostranstvu, u Briselu mu kupili odelo s dugačkim pantalonama, belu košulju, lakovane cipele i mašnu. On – kao iz kutije! Dvaput lepši i od Tome i od Ivice. To su ona dvojica što mora s njima da se igra. I oni dobili nove pantalone, čiste košulje i plave mašne. Ali, svi kažu da je on najlepši, najpametniji i najjači. A najvažnije je šta svi kažu, svih 4.867.094 po biračkom spisku…

U Zemunu ljuljnu čamac – ode sanak pusti…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari