Razvojni put Bore šnajdera

Mušterija: Dobar dan, majstore.

Bora: Dobar dan, dobar dan. Izvol’te, moliću lepo.

Mušterija: Doneo sam tri metra zastave za novo odelo, pa da mi ga sašijete. Ali, ako može, što pre.

Bora: Može, može, što ne bi moglo… Po volji odelo na jedan red, dva reda, tri, četiri, pet…?

Mušterija: Tri. Da se slaže s tri prsta. I sa Jokićevom trojkom. I s Trojeručicom…

Bora: Evo pišem: tri reda. Želite li ocila da budu na reverima, na džepovima ili razbacana?

Mušterija: Ocila? Ovako: dva najveća na prsima, dva na ramenima, dva-tri onako, a jedno mi ostavite za šajkaču.

Bora: Šajkaču?

Mušterija: Da, da, za moju paradnu šajkaču. Ko nju dirne, odmah leti sto fesova!

II

Mušterija: Dobar dan, majstore, evo mene opet…

Bora: Izvol’te, samo izvol’te, moliću lepo…

Mušterija: Doneo sam šest metara zastave da mi napravite dva odela – jedno radno a drugo svečano. Ako može brzo…

Bora: Može, može, evo već pišem: jedno za svaki dan, drugo gala…

Mušterija: Ovo za svaki dan treba da me otvara u struku – odelo za televiziju, Pambukovicu, mitinge i spontane susrete, a ovo drugo da bude ozbiljno i odgovorno. Znate, to odelo mi treba kad me uzmu za kuma, za svečane akademije, za UN, prijeme, kačenje ordenja, kamene temeljce, bilateralu, selfije… I za duet sa Karleušom.

III

Mušterija: Opet ja, majstor Boro. Znate li nekog dobrog tapetara?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.