Reče mi jedan čoek 1

Kaža. Ćeraćemo se još. (Čoek).

Reče mi jedan čoek da je moja plata u ponedeljak, 24. maja tekuće godine iznosila 555 (pet stotina pedeset pet) evra. Oh, moje radosti! Ama i brige. Šta sad? Kuda s tolikim parama? Na more? Hurgada? Paralija? Budva? Ili generalka za našeg keca? Možda krečenje? Novi frižider, veći televizor, tuš kabina? Maturska frizura Vesni ili nove patike Stevici budućem tatinom Noletu? Zorka nema šta da obuče za posao, sva sreća što je jesenas dobila otkaz. Meni ništa ne treba, eventualno neka jača uplata u kladionici. Celu noć nisam spavao, ni ja ni Zorka.

Kad je svanulo, nežno sam otvorio koverat sa mojom martovskom platom koju smo mi u Montaži juče dobili – 36.402 (trideset šest hiljada četiri stotine dva) dinara plus dva pakovanja prvomajskih pelena. Idem da vratim dug kum Boži i svratim na pijacu, stigle trešnje. Živela Srbija!

II

Reče mi jedan čoek da živim u zemlji pobednika. Da smo mi pobednici. Odmah sam stao pred ogledalo i video pobednika i svih šest tetovaža. Obukao sam se na brzinu, dohvatio baklje, petarde i lanac, zadenuo utoku i krenuo na Beton halu da proslavim pobedu. Živela Srbija!

III

Reče mi jedan čoek da će istinu o rušenju Savamale uskoro otkriti narodu, ma koliko ona bila teška kompletnim idiotima i ma koliko problema pravila beogradskim vlastima. Ali, ovo je taj čoek rekao 25. maja 2016. godine, pre podne. Živela Srbija!

IV

Reče mi jedan čoek: E, neću da nosim pancir, baš neću! Neću da nosim ni pulover kao neki, neću da nosim ni kapu, ni šlem, ni masku, ni rukavice… Ne treba mi ništa osim još dva sata dnevno da obavim sve neophodne poslove za našu Srbiju. Uopšte ne nameravam da spavam, da jedem, da idem na godišnji odmor, da sedim po kafićima i pijem kapućino kao neki, ne nameravam da traćim vreme na Evropsku uniju, opoziciju i malvaziju, ja želim samo da radim. I danju i noću, i subotom i nedeljom i za Uskrs i onako. Želim što više da radim i uradim za našu lepu Srbiju, za sve njene građane širom Srpskog sveta. Eto, zato zainat svima neću da nosim pancir! Ni pulover, neka me produva promaja! Ni potkošulju, ni šal, ni maramicu! Samo kožne gaće… Živela Srbija!

V

Danas se u Beogradu održava masovna sednica Glavnog odbora Srpske napredne stranke na kojoj će jedan čoek da kaže sve što nama treba – Živela Srbija!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari