Režim ljubavi

DOBROSAV: Vidi, brale… Budući Babejin starojko ima bratanicu – mnogo opasna mala. Živa vatra! Marina se zove. Ma kakva Marinika – Marina, bre! E, ta Marina je kod nas u Kovilju Donjem sve i svja – ona je, brale, Poverenik!

Još onog tamo petka uoči Tucindana, bila ona u Centrali i, kad se vratila, udari nam sučku. Samo što nas nije postrojila! Sazvala skup celog Kovilja i rekla da nas u četvrtak uoči Krstovdana vodi u Beograd onako džumle da volimo Putina i Vučića.

PERIŠA: Au, bog te mazo šta nas snađe. Egzercir svaki dan! Podelila nas ona Žiletova mlađa što je Poverenik, podelila nas po grupama. Svakog dana vežbamo skandiranje, klicanje, pljeskanje, izvikivanje parola – sve spontano, kad Marina dune u trubicu. Milinko dobio izvikivanje – a vala ima glasinu ko pop Rajko kad ufrkesti posle pete rakije. Ja dobio da majem. E, sad ne znam da li državnom zastavom ili transparentom na kojem moja Dobrila izvezla „Mi ljublju Putina“ – još nije odlučeno. Za svaki slučaj, svako jutro majem i motkom iz pušnice i onom kojom Dobrila podupire konopac s vešom.

MILADIN: Ajd, dobro, što moramo da se podašišamo, da idemo kod Vase brice po spisku, al’ što, bre, opet da se plačem – još se pušim od kupanja za Božić.

DARINKA: To što je mala Marina obećala svakom po hiljadarku, mnogo mi sumnjivo. Kazala mi onomad Goca opozicionarka da Vučić daje hiljadu i po po glavi, a nekima i više. Ja lično mislim da Marina mulja, ubio me bog ako nije uštinula ono preko hiljadarke. Znam joj familiju, znam ja tu sortu.

MARINA: Ovi moji nisu baš sasvim uvežbani, ali vremena više nema. Polazaaaak!

***

DOBROSAV: Au, štagar je sveta, bog te mazo! Više, bre, nego za petrovdanski vašar u Krepoljinu! Sad se vidi da je nas i Rusa dvesta… Ma šta dvesta, najmanje trista miliona!

PERIŠA: Živeo brat Putin! Živeo predsednik Vučić!

MILADIN: Ne dernjaj se, Periša, zdravlja ti, vidiš da su nas istovarili na ovom plandištu bogu iza nogu. Do Terazija ima da klipšemo ohoho. Znam ja gde su Terazije, bili smo na ekskurziji u četvrtom… I ne vitlaj više tom močugom – hoćeš nekom oči da isteraš.

DARINKA: Jel, Miladine, jel i tebi mala Marina dala samo hiljadarku? Čula sam od one oblajhane iz babušničkog autobusa da su oni dobijali dve. I još koješta.

MARINA: Ne razdvajajte se nikako. Kad se završi, ja trubnem i odmah organizovano natrag u autobus pa kući – nemoj da bi mi neko ostao do subote pa da ga broje u onih pet miliona.