S t R r B u I b J a A

Ponedeljak, 5. avgust

Počelo. Al' nekako potanko, nigde onih saborskih gorogana što su prošlih godina prvi stizali u Guču. Nema nijednog Vuka, nigde Koštunice ni njegovog Matije, ni Borisa, ni Dodika, Karića, Velje, Mrke… Nema ni Dačića da zapeva… Nema ni Čede. Spala knjiga na ovog čičicu u crvenoj majici na kojoj piše „Srbija“, kažu da je to Dobrica. Ama, ljudi, ja Dobricu znam, bio nam predsednik, ovo je, bre, neki isprdak od Dobrice, deklamuje nešto o potočićima i cvetićima, ništa o rodu našemu i srpskoj sudbini.

S Pantom i kum Lazom odseo gde i prošlih godina – u kačari kod ča Janka.

Utorak, 6. avgust

Nas trojica ceo dan obilazili teren, svraćali u pet šatri, u šestoj zaspali. Tu i zanoćili.

Sreda, 7. avgust

Startovali iz konačišta, zaspali kod Gere Durdubaka u devetoj šatri.

Četvrtak, 8. avgust

Probudio se s prečnjakom u ruci, ispod neke kalašture koja se uvijala na stolu. Panta i kum Laza ispod stola. Probudio ih pa smo nastavili s kulturno-umetničkim programom.

Petak, 9. avgust

Okupao se u buretu iza kačare, promenio šlofjanku te mi lakše. Razbistrilo mi se. Ček' da rezimiram. Kol'ko se sećam ni u jednoj šatri nisi mogao da čuješ hitove prošlih godina i decenija „Igrale se delije“, „Ko to kaže, ko to laže“, „Oj vojvodo Sinđeliću“ i ostale naše saborske pesme. Sve nešto cile-mile, Ceca, Goga, Bekuta, Aca, sve nešto „Suze ronim, noge kvasim, kako tebe da se spasim“, „Ljubavni me spop'o jad, jao majko šta ću sad“, „Ko te ljubi dokle Boban trubi“… Sve neke takve nepatriotske pesme. Samo što ne jekne ona njihova „Oda radosti“, sačuvaj bože.

Subota, 10. avgust

Sve u svemu, ove godine se prazno provodimo. Nagrnuli neki bizgovi iz komšiluka na ovaj naš srpski brend, navalio nekakav belosvetski bašibozluk u našu Guču, ne možeš od njih pošteno ni da se razveseliš.

A onaj Dobrica što ga vodaju okolo, on, bre, neki žešći Srbin. To što nosi majicu na kojoj piše „Srbija“ nije ništa spram njegovog pozdrava iz srca Srbije:

Ko ne razume Guču

ne razume Srbiju,

i gugutke ozgo guču:

vratite nam Matiju.

Ostajemo do kraja. Dok Panta i kum Laza spavaju, žurim da ovaj saborski dnevnik pošaljem omiljenim novinama svakog Dobrice i svih Naših.