Srpska trilogija

U ponedeljak koji prvi dođe, treći dan po Đurđevdanu a uoči svega – slavi se Dan pobede. Tog dana vaskoliki Srpski svet svrstava se u veličanstvenu pobedničku kolonu i ponosno stupa kroz uspomene i istoriju.

KOSOVSKI ZEMAN

Godina 1389. Pariz. Već mesec dana zvona crkve Notr Dam izvode Žikino kolo slaveći pobedu srpskog oružja u boju na Kosovu. Prijateljski francuski narod se odao neobuzdanom veselju uz vruću rakiju, gibanicu i masne fote slaveći neustrašive branioce Evrope, a papa Urban VI neustrašivim braniocima poslao, urbi et orbi, pozdravni telegram, tvit i svoju sliku sa Svetim Savom. Pobednički par, Car Lazar i Carica Milica, najlepše su zahvalili i uzvratili papi uzdarjem u vidu dve zlatne viljuške i kartom za koncert Filipa Višnjića.

A silni oklopnici bez mane i straha, hladni kao oklop i pogleda mrka, kao i ostali prvoborci vratiše se svojim vekovnim ognjištima i pobedničkoj svakodnevici: malo su sedeli jedan drugom uz junačko koleno i ogovarali Vuka Brankovića, malo vodali opanke.

A onda ozgo udariše Ugri pa, pod barjakom i komandom Kara-Mustafa paše, krenuše srpske delije na novog vekovnog dušmanina. Za Krst časni i slobodu zlatnu.

I tako, dok dlanom-o-dlan, prođe petstotina pobedničkih godina.

HEROJSKA VREMENA

A onda je Mara sela na kamen studenac…

Ozgo navro Švaba kao ono 1914. kad smo ih 1918. pobedili sa 5:0. Opet se digoše dični srpski slobodari i podeliše – s jedne strane Proleteri svih zemalja, s druge Otadžbinski cubok. Proleteri obrijaše i bradu i brkove i popove, ovi drugi pustiše i bradu i brkove i kralja da zbriše u London. A i jedna i druga ekipa štuče u šumu da tamo, natanane, sačeka pobedu.

I sačekaše.

Prvi su pobedili odmah posle Oslobođenja, ovi drugi sada.

JUNAČKO DOBA

Posle 1989. i gazimestanskog slova „Danas smo opet u bitkama i pred bitkama, one nisu oružane, mada i takve nisu isključene“, pobednici su ponovo ustali i junački krenuli iz bitke u bitku, iz pobede u pobedu… Vukovar, Dubrovnik, Sarajevo, Srebrenica, Račak, Drenica, Suva Reka…

I danas smo u pobedničkom maršu. Baš nas briga i za Istok i za Zapad, i za Amerikance i za Ruse, i za Evropljane i za sve ostale, mi visoko dižemo čelo i ponosno stupamo u veličanstvenim litijama pobede, za čelom stupamo, hrlimo napred, gazimo smelo i evo nas… ovde.