Strast nikako ne treba razdvajati od duhovnosti. Mnogi zvaničnici to čine da bi lakše mogli da ostanu na vlasti i upravljaju masom. Kad pojedinac uspe da ujedini strast i duhovnost, on postaje nezavisan od svih ustaljenih privilegija. Biti sveštenik korupcije najsigurnije je radno mesto za sva vremena. Sada je kao što je i uvek bilo: Iskoristi drugog da bi drugi morao da shvati da je voljen. Kakva ironijska sigurnost u okrilju vekovnog trajanja. Danas je izvajano veliko pitanje – kako biti nezavisan u svetu ljubazne represije.
Nisu siromašni siromašni zato što mnogo rade a malo misle, već zato što oni koji treba da plaćaju ne plaćaju. Nemajući strasti bogati to nadoknađuju punjenjem novčanika od drugih. U prevari je strast: da li ću biti otkriven ili ne? Zbog toga je jedini spas siromašnih da urone u intimu i ostvare intimnu revoluciju. Da budu nezavisni od pohlepe bogatih i da prestanu da ih imitiraju. Strast – to je pristanak muškarca i žene da ujedine osobine. Žena da napusti tendencije identifikacije sa patrijarhatom, muškarci da prestanu da se plaše žena. Nežni patrijarhat i ženska probuđenost nadjačavaju ekonomsku zavisnost koja, uzgred, ekonomaše pretvara u čovečne gubitaše. Biznis ima alternativu, a to je strast. Bogatstvo veće do svih kula i gradova, građevina izgrađena na dubokoj emocionalnoj potrebi dva pola da žive nerazdvojeno.
Bog je čoveku dao prirodu i graditeljstvo, a za čovečnost je predvideo da se čovek pobrine sam. Strast čini da jedno umetničko delo bude odbačeno jer živi u vremenu nestrasnih dogmi, ali čini i to da ga naknadnost povrati u život i da zaživi vrednost zasluženog uloga. Jer, tamo gde je mesto tvog stradanja ujedno je i mesto tvog spasenja. Naravno da je i obrnuto. Strast se ponizila onog trenutka kad je pristala na industrijske emocije. Emocije su izravnate sa klipovima, vagonima, kompjuterima… Strast je izraz slobode, a ko uništava slobodu doprinosi da svet samo napreduje!
Ni istina ni iluzija nisu protiv strasti, već protiv onih koji hoće vlast nad tuđim životima. Zbog toga narasta industrija pornografije, pokretni filmovi umrtvljene seksualnosti. Kad nema strasti, lako se vlada čovekom. Kad nema kulture, kapitalizam trijumfuje. Gde nema strasti, politika dominira. Vođena (a moglo bi i voljena) masa poslušno staje u red ponekad za gasnu komoru, ponekad u redu za hleb ili lekove, ponekad u red kako bi kupili tiket za sreću.
Strast se nalazi, u stvari, u korenu da se drugima priušti sreća. KAKAV JE OVO SVET KAD MU LJUBAV NE TREBA. Laž se lakše uliva u stvarnost nego istina. Upravo je to svetska zavera protiv čoveka – ne živeti strasno, već poslušno. Gotovo robovski nagoni teraju ljude da se ne pobune i ne uzmu strast u svoje delovanje. Narod je osiromašio do nebuntovne mere. Oduzeta strast čini da pravimo greške i povijenih leđa gledamo u svet i donosimo poniženje (tuđe) odluka. U vremenu filistarske dominacije strast i duhovnost postaju simbioza Otpora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
