Stubovi društva

DRŽAVA

Srbija, duboka država. Ono, baš duboka. Duboke misli, duboka osećanja, duboki tragovi. Opšta dubina, nema kud dublje. A odozdo, iz te nezapamćene istorijske dubine, gordo se uzdiže moćna srpska vertikala. Diže se nebu pod oblake i još dalje, brže, jače! Na vrhu vertikale – Simo Spasić.

Ali, on nije sam! Ovih sudbonosnih decembarskih dana, kada se od Valjeva, Jovanjice, Rijada valjaju tmasti oblaci laži i obede, oko ovog neustrašivog borca u prvim redovima Istine i Pravde, okuplja se ono najbolje zapreteno duboko u nedrima Budućnosti Srbije. Među prvima Miša Vacić.

Oh, Bože, kako mio lik ovog skromnog podvižnika pleni blagočestivom dušom i svetlošću uma. U paru sa neponovljivim Draganom Markovićem Palmom, Miša Vacić ostavlja stameni utisak srpske moralne i duhovne veličine.

Za njima, ređaju su se i ostale srpske karijatide: uvek zamišljeni Marijan Rističević, čudesni Branko Kockica na čelu maga poštanskog menadžmenta, zvezda-vodilja naučne misli u nas i rektor uglednog univerziteta Megatrend dr Mića Jovanović sa svojim alter egom tripl dr Dejanom Đorđevićem, tom novom zvezdom srpske intelektualne galaksije, koji ponosno stupa na čelu budućih laureata, akademika i nobelovaca dr Siniše Malog, dr Nebojše Stefanovića, dr Jorgovanke Tabaković, dr Jelene Trivan, dr Aleksandra Šapića…

Za njima hrle i Baja Mali Knindža, i Velja Ilić, i Ceca, i Karići, i Mile Dodik. Cvet srpske slovesnosti!

Sve njih odozgo, s Dedinja, pun razumevanja i naklonosti, gleda doajen srpske akademske zajednice master Toma Nikolić sa suprugom.

CRKVA

Budi me bog s nama!

VOJSKA

U sigurnoj hladovini strah i trepet helikoptera zvanih „đavolje kočije“ čuči ministar vojni Aleksandar Vulin zvani „zlato tetkino“ i bere paradajz.

Nedaleko od ovog idiličnog prizora, u bezbednoj senci Z. K. i priručnog ruskog špijuna, kleči Bata Gašić i štemuje banjičke pločice.

Tu i ne samo tu nego svuda, svuda, svuda je i Vrhovni komandant, neispavan, gladan i žedan, ali ponosan.

NJih trojica su garant Budućnosti Srbije, oni bdiju nad našim slobodnim nebom, nad našim plodnim oranicama, nad našim pitomim rekama i jezerima, nad našom Jovanjicom.

Rečju, okupilo se ono najbolje što Srbija ima od pameti, ugleda i znanja, da svi, svi, svi sačekaju da se smrkne pa da polegaju ispod Trijumfalne kapije u Pionirskom parku.

________________________________________________

* (lat.) Niko nema što Srbin imade.