Šuma blista

Stole, Dulac i ja došli u Guču još preksinoć al’ ne pamtimo ič. Od kako smo uterali džipa kod Stoletove švalerke u avliju i ulegli u Jankovu šatru – u glavudži ništa. Pitali se jutros, niko ne zna otkud mi na čuki poviše varoši, u burjanu, do pojasa goli. Ko Putin, bog te mazo! Nema nam majica al’ pare su tu – ajd da plaknemo oči pa da nastavimo.

Oni nama Exit…

Nedelja, 9. avgust

Nije ovo nama prvina – štagar smo samo Guča zajedno pozaboravljali, štagar pečenja izeli i piva popili! Znamo se od malih nogu, rasli zajedno, isti šup učili, iste godine ponavljali, u istu fabriku nas umuvo teča Rade… Bio tad neko mudo. I na ratište smo otišli džumle, Dulac u šupi još drži četiri televizora i dve kandićke (veš-mašine marke kandi). Vraćali nas samo kad treba da lemezamo ove naše peze – izdajnike i strane plaćenike. Da ih teslačimo onako po naški. Joj, meraka!

A i ovih dana nam krenulo: posle letnjeg Aranđelovdana jedva odmorismo onu dvisku kod Ljubiše Zvrnde, a i pivo mu se bilo smlačilo sačuvaj bože. Lepo mu Stole reko da više od četeres bubrega (dve kile) u frižider ne mož da stane. Na paterice išli na Stojin koncert u Varvarin, a onda eto ti je Ognjena Marija. Upekla zvezda – znoj samo cvrči. Šta da radimo, upalimo džipa pa na bazen u Vaganac. Uvatimo ladovinu ispod trema, raspištoljimo se… Pivo ko zmija, roštilj ko duša… Ja zaboravio kupaće gaće – pišo u nužniku, šta ću…

Za Svetog Iliju bili u gostima kod Koleta Keca, našeg ratnog druga. Izašo iz buvare – oslobodilo ga pa časti. Ima oklen, on se baš zaimo…

I eto tako, danas već nedelja, poslednji dan Sabora, a mi tek počeli. Odosmo sad da popenjemo neku kalašturu na astal pa da čekamo zoru… Jednom se živi!

Oni nama Exit…

Ponedeljak, 10. avgust

Odavno svanulo. Rominja neka kišica… Usta mi suva ko barut – jebiga, Janko opet presolio pečenje. Oću da se osovim na noge al’ udarih glavom ozdo o astal. Osvrnem se, vidim: pored mene Dulac leži nauznak, otvorio usta, ne mrda – da ne hrče, ko mrtvak, bože me prosti. Prekrstim se, tražim gde je Stole – nema ga. Mora da je zorom otišo kod one svoje, da joj se revanšira i uzme džipa.

Probudim Dulca, utom eto ti ga svira Stole. Posedamo u čirokija i otvorimo bubreg piva za usput. Doviđanja, Gučo. Eto nas opet dogodine…

Oni će nama Exit…

Utorak, 11. avgust

Navalila moja Milunka da se ženim, samo čantra po kući. Veli: sprco si tolike godine u dupe, a ko šta radi ti vitlaš okolo s onim tvojim lezilebovićima. I veli još: da je sreće svoju decu da gledaš a ne tuđoj da ideš na ispraćaj.

To ona zbog večeračnjeg ispraćaja kod Caneta Durdubaka. Sin mu polazi u prvi osnovne pa pozvao rodbinu i prijatelje da ih počasti, ima da se okupi nas jedno trista, četirsto. Šatra u T, muzika poručena iz Palanke, dva dana se okreću bravi… Dulac, Stole i ja – svaki kod svoje kuće se odmaramo, da se ne obrukamo noćas.

Štono reče onaj u reklami: teško je al’ se snalazimo…

Sreda, 12. avgust

Što li se, bre, pobiše pred zoru Dulac i Dragiša Slobotkin? Biće zbog muzike… Au, opet sam sve poboravio. Da l’ danas da preskočimo il’ da odemo u Kotražu na lovački bal? Nisam pametan, najbolje da nas trojica lepo porazgovaramo, da izvagamo, da se pogledamo u oči i vidimo kuda to sve vodi, da duboko promislimo i suočimo se sa posledicama, da se iskreno izjasnimo za ili protiv, da kažemo da ili ne…

Pa da odemo…

Četvrtak, 13. avgust

Jebiga, danas mora i da se radi. Znao sam – trinaesti. Zvali nas i sve Naše da idemo u masovni spontani radnički protest. Stoletu tutnuli transparent „Gde su naše pare“, Dulac fasovo „Gladan sam“, a meni ne gine zaleganje na šine…