TOTOVI

I
JUTRO

– Dobro jutro, gosn Tot, vi baš zdravo uranili…
– Dobro jutro, gosn Vrbaški, dobro jutro. Ako j’ polak osam neko jutro…
– Kako da nije, gosn Tot, već polak osam a jošte nijedna plakata nije osvanula.
– Ma nemojte kasti! Zar da ostanemo samo na „Bog je ljut“? Pa šta rade svi ti naši Bunjevci, Šokci, Mađari, Raci i ostali Bačvani starinom?
– Evo, sad ću vam sve po redu ispripovedati… Labani su sada zdravo zauzeti napretkom, Polovine su zdravo zauzete i napretkom i Labanima, Malbaše Gutešama, Trkulje Stokućama, Munižabe se udružile s Purivatrama, a Plećaši sa Uzelcima.
– Pa šta ćemo mi Totovi dok su svi oni tako zdravo zauzeti?
– Mi ćemo, dragi moj gosn Tot, kao i uvek, da sejemo, sejemo, sejemo, a oni će već odlučiti ko će da žanje…

II
PODNE

– Dobar dan, gospođa Darinka, jeste li za jednu kaficu?
– Zahvaljujem, zahvaljujem, ali popila sam već dve, draga moja gospa Milenija. Poranila pa brže-bolje pristavila džezvu…
– Pobogu, zašto tako ranite, pa bar vi možete duže da spavate od kako ste u penziji…
– Eh, zašto… Brige, slatka moja gospa Milenija, brige… Videste li vi šta se radi na ovim našim ulicama…
– Raskopavaju ih…
– Ma ne to – stalno ih raskopavaju, nego ovi… ovi… Ne znam ni sama kako da ih nazovem, ovi što se s dvesta kilometara na sat zaleću u kolonu…
– Au, dvesta? Mora da su driftovali…
– Nego šta su nego driftovali… A zašto, moliću lepo? Još nije rasvetljeno ni poreklo grdnog onog oružja nađenog u Jajincima, ni ovo najnovije zalivanja Aleje velikana… Ni…
– Uh, uh, uh… Joj, šta da radimo, crna moja gospa Darinka?
– Kako šta da radimo – počinje Zadruga!

III
VEČE

– Dobro več…
– Ćut Mariću!
– Ali, ja…
– Rekao sam da umukneš!
– Ja…
– Zaveži! Ovako ima da bude: prvo, Unutrašnji dijalog, onda Deklaracija o opstanku, onda fajront.
– A…
– Kuš Milomire! Svetlo ima da gasi i pušta vodu dežurni… Brnabićeva.