Unosno mesto

NEKAD

Skoči Miloš na noge lagane,

Pak se klanja do zemljice crne:

Hvala tebi, slavni knez-Lazare,

Hvala tebi na tvojoj zdravici,

Al’ ne hvala na takvoj besedi!

Jer, tako me vjera ne ubila,

Ja nevjera nikad bio nisam,

Nit’ sam bio niti ću kad biti!

Nevjera ti sjedi uz koljeno,

Ispod skuta pije hladno vino,

A prokleti Vuče Brankoviću!

I, tako je izvesni Miloš Kobilić, posle Kosovskog boja, dobio Unosno mesto – postao je Miloš Obilić.

SADA

Već skoro deset godina traje sve popularnije takmičenje u jednoj novoj, specifično naprednoj disciplini – đilasanju. Ovo takmičenje se odvija po ciklusima, obično pred izbore, a učesnici se nadmeću ko će brže, jače, bolje da đilasa i tako stekne prednost za plasman u sledeći krug, sve do finala i prve nagrade – Unosnog mesta.

Neki od dosadašnjih finalista u đilasanju su već ušli u legendu i Narodnu skupštinu: Marko Atlagić, Željko Mitrović, Nebojša Bakarec, Aleksandar Martinović, Milenko Jovanov, Vladimir Orlić kao i mladi lavovi SNS Akademije – Luka Kebara, Nevena Đurić, Janko Langura, Biljana Pilja, Srbislav Filipović…

Simo Spasić nije među njima, Simo Spasić je paradigma.

UVEK

Evo nekoliko predloga za sledeći krug đilasanja i sve buduće takmičare u ovoj disciplini, kao i za sve one koji tek planiraju da se uključe u ovo već tradicionalno nadmetanje srpskih slobodara:

Aktuelni mod. Da je odrešio kesu i od onih 619 odvadio jedan milion pa taj milion dodao na onaj milion, u Lisabonu bi protiv Portugala bilo 5:0. Kao obično.

Večni. Ko to stolećima trese ponosnu srpsku goru iz koje uporno izlazi miš?

Ko, zainat vaskolikom srpskom svetu, plaća zdravstvenu zaštitu komšijskoj kravi?

Ko to otvara prozor i pravi promaju golorukom srpskom narodu?

A korona, Čukur-česma, keks, mažoretkinje?

Finalni: Ko plaća ovaj glupi Jokićev tekst?