Uspomenar

U ono slavno vreme obnove i izgradnje posle veličanstvene pobede nad združenim snagama NATO alijanse, godinu dana pre Petog oktobra. Ovlaš fazoniran tekst ponovo je pred vama u danima proslave četvrt veka džabe krečenja.

IZDAJNIK. Nema više vrdanja, ćorave bake, ide maca oko tebe – ja sam taj izdajnik! Izdajem sobu sa upotrebom kupatila platežnom samcu, a ja sam se razbaškario u kujni s pogledom na komšijsku šupu. Imam udoban poljski krevet, ligeštul ako banu gosti, imam tranzistor i budilnik i – imam svakog prvog 100 maraka!

STRANI PLAĆENIK. Priznajem: ja sam strani plaćenik! Penzioner „Vuteksa“ iz Vukovara koji smo onomad oslobodili a posle nam nije trebao. Tridesetosam godina sam radio u njihovom ovdašnjem magacinu i stekao njihovu penziju. Malu ali redovnu. Sa tih 200 hrvatskih maraka i 100 samačkih živeo bih kao bubreg u loju da mi ćerka nije na birou rada, da zet nije na prinudnom odmoru, da njihov Relja ne voli cipiripi, ljubi ga deda.

PETOKOLONAŠ. I to priznajem. Evo, baš jutros sam bio peti u koloni ispred samoposluge. Čekalo se ulje. Preko puta se čekalo mleko. Svi veseli što smo slobodoljubivi i nezavisni. Svima nam je snažno kucalo junačko srce zbog nedavne pobede nad silama zla. Komšiji Đuri baš kucalo – odvezli ga u bolnicu. Još ga nema…

KVISLING. Priznajem! Kod tolikih holdinga, lizinga, konsaltinga, markentinga, što ja da ne budem to, taj kvisling. Svratila ćerka da me obiđe i da mi uzme poslednjih deset samačkih maraka, ja joj se pohvalio kako sam kvisling a ona onda traži dvadeset. Nemam, ja sam kvisling-početnik.

SLUGA SVETSKIH MOĆNIKA. Tek to priznajem. Uvek sam služio svojoj zemlji: i vojsku sam služio, i zajam za preporod dao, i staru deviznu štednju uzeli, i mostove branio… A proletos je moja zemlja pobedila najmoćnije sile sveta. Znači, moja zemlja je najmoćnija na svetu!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.