Ko je Srbin i srpskoga roda,
Ko je kadar stići i uteći
I na strašnu mestu postojati…
(Srpska narodna epika)
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
1389
Vedro srpsko jutro… Plavetnim nebeskim šarom veselo jure povesma belih srpskih oblaka… Bodrim kukurikanjem oglašava se moćni srpski pevac-garogan…
Car Lazar skače na noge lagane, umiva se, češlja, oblači… Pancir-potkošulja, pancir-košulja, pancir bridž pantalone, kožne gaće… Na glavu stavlja carsku krunu a povrh nje čekrkli čelenku.
Iz kujne smerno izlazi Carica Milica. Videv je Car Lazar se ustoboči…
Car Lazar: Slušaj ’vamo, moja verna ljubo,
slušaj dobro šta ću da ti kažem:
Ja sad odo’ u boj na Kosovo,
da razgonim Turke na buljuke,
a ti nemoj da mi švrljaš okolo i da ’vataš zjala s onom luftikom vilom Ravijojlom, nego sedi, sitan vezak vezi, čitaj nešto i na’rani piliće.
Carica Milica: Gospodaru, od Srbije glavo!
Od sinoćne Kneževe večere,
mi ti, Care, pilića nemamo –
izeli ih devet Jugovića
i deseti stari Jug Bogdane,
i ostala sva gospoda redom…
A što se tiče vernosti, gospodaru, evo, iz ovih stopa odo’ da sednem na kamen-studenac…
1914
Tmurno austro-ugarsko jutro… Turobnim nebeskim sivilom lenjo se vuku tmasti KundK oblaci… S jednog natrulog panja kveknu nekakav okljocani pevac-kikirez…
Krmeljivi Nadvojvoda Ferdinand, još mamuran od sinoćne terevenke s poturicama, glasno prde, zevnu i ufitilji brkove. U bračnoj ložnici Nadvojvotkinja je hrkala…
Za to vreme, dični napredni srpski omladinac Gavrilo Princip neumorno se spremao za junačko delo. Spremao ga dični srpski oficir Dragutin Dimitrijević Apis, korifej slobodarskog duha novovekovne Srbije.
Apis: Junače! Ovo je pištolj. Iz pištolja se puca. Ovako povučeš okidač i – bum! Jesi li razumeo?
Gavrilo: Nisam.
Apis: ’Ajd ponovo: Junače!
Junače, junače, junače – odjekivalo je, posle, Palama… Sve do Haga…
1989
Gazimestan. Vedro srpsko jutro… Plavetnim nebeskim šarom veselo jure povesma belih srpskih oblaka… Bodrim kukurikanjem oglašava se najmoćniji srpski pevac sa vetrom u kosi…
Milošević: Junaci!
Junaci! Junaci! Junaci! – odjekivalo je, posle, Srbijom… Sve do Vukovara, Srebrenice, Račka, Kumanova, Haga…
I opet odjekuje…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
