Stari gospodin: Oh, izgleda da sam opet zadremao…
ladi gospodin: Dugo ste spavali, gospodine. I čvrsto.
Stari gospodin: Dugo?
Mladi gospodin: Veoma dugo, gospodine.
Stari gospodin: A čini mi se da sam tek sklopio oči, na tren…
Mladi gospodin: Ništa čudno, gospodine, ovo jednolično kloparanje točkova…
Stari gospodin: Biće da ste u pravu, mladi čoveče. Monotonija i te kako da ume izobliči stvarnost, disperzivno da utiče na percepciju i prostora i vremena u kojem obitavamo…
Mladi gospodin: Ako smem da primetim, gospodine, prostor u kojem obitavamo je ovaj kupe u ovom vagonu u ovom vozu, a vreme: danas je četvrtak, 23. mart…
Stari gospodin: U pravu ste, mladiću, potpuno ste u pravu, ali samo donekle!
Mladi gospodin: Donekle? Oprostite, ali nisam siguran da vas razumem.
Stari gospodin: Objasniću vam. Kažete da je danas četvrtak, 23. mart…
Mladi gospodin: Da.
Stari gospodin: I kažete da se nalazimo u vozu, tačnije u vagonu, još tačnije u kupeu ovog voza koji se, primećujem, kreče…
Mladi gospodin: Da.
Stari gospodin: A sad mi, molim vas, odgovorite: četvrtak, 23. mart – koje godine?
Mladi gospodin: Ah, to niko ovde ne zna.
Stari gospodin: I, odgovorite mi: kuda se mi to krećemo u ovom kupeu ovog vagona u ovom vozu?
Mladi gospodin: Ni to niko ne zna – još smo u tunelu…
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Stari gospodin: Izgleda da me opet uhvatio san…
Mladi gospodin: Da, spavali ste, gospodine… Spavali ste, kao i obično, dugo i čvrsto. Čak ste i govorili u snu.
Stari gospodin: Govorio? Nadam se ne neke nedoličnosti…
Mladi gospodin: Oh, ne, gospodine, govorili ste obične stvari, smejali ste se, pevali… Bili ste veoma veseli, gospodine, radosni. Reklo bi se – srećni.
Stari gospodin: Veseo? Radostan? Srećan? To mora da je bio veoma dubok san…
Mladi gospodin: I meni se tako čini, gospodine.
Stari gospodin: To mora da je nekakva nedokučiva podsvest, jer kako bi se inače dao objasniti očiti paradoks…
Mladi gospodin: Paradoks, gospodine? O kakvom paradoksu se radi, ako smem pitati?
Stari gospodin: Veoma ste mi simpatični, mladi gospodine, utešno je imati saputnika kao što ste vi i zato ću biti iskren prema vama: paradoks je u tome da nemam nimalo razloga da budem veseo, srećan štaviše…
Mladi gospodin: Ali, zašto?
Stari gospodin: Znate, ja sam na pogrešnoj stanici ušao u pogrešan voz. Ovaj. I smestio sam se u pogrešnom kupeu. Ovom.
Mladi gospodin: Ah…
Stari gospodin: Jedino se nadam da pravac u kojem se krećemo nije pogrešan. Ali, to ne možemo utvrditi pošto smo u tunelu… A vi, mladi čoveče, na kojoj stanici ste vi ušli?
Mladi gospodin: Oh, ja sam rođen ovde*…
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
* (ovde – Srbija)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
