Vrli novi svet

– (coktanje) C, c, c, svašta. Onakav čovek tako nisko da padne… Ej, bre, on da se preganja sa jednom ćoravom prakljačom pa da ga ona posle na sva usta rezili pred onolikim svetom… Tomo, jesam li ovo dobro reko? Mi smo sad na njegovoj strani, je l’ da?

– Nije loše… Samo treba da se ono „preganja“ zameni sa „sučeljava mišljenje“ ili „retvituje“, ono „ćoravom“ treba zameniti sa „slabovidom“, jedino ne znam šta bi moglo da ide umesto onog „prakljača“ jer prakljača je prakljača…

– Je l’ i mi elita kažemo „prakljača“?

– A kako drukčije?

– Pa, mislio sam da sad kad smo mi Čeda treba da se izražavamo onako nekako… Onako elitno. Evo, ja sam izbacio sva ona moja stara „mrsomuđenja“, „skarabudživanja“, „oprem dobro“, „drždanabijem“ i ono resto.

– Dobro si uradio, prijatelju, nisu to više izrazi koje koristi nova srpska elita, masteri, doktori, javne ličnosti, to jest mi – ti, ja, gospodin Rističević, gospodin Palma, gospođe Đogani i Bubamara, gospodin Martinović, gospodin Lukas, gospodin Ojdanić, gospodin Babić, i gospodin Drljača, i gospođica Mimi Oro, i gospodin Gastoz, i gospodin Polumenta, i gospođa Brunclik i ostali članovi i članice našeg serkla…

– (useknjivanje, čep) Jebiga, zar ne sme ni da se psuje?

– Jebiga, Bogoljube, ne sme…

O NJEMU

– Draga moja, pa ti si bar iz stare advokatske familije, kolenovićka, zar ti da se upuštaš u preganjanje s tamo nekim cirkuzantom…

– Ne bih sada o toj temi s obzirom na ogroman i nadam se plodotvoran posao koji me čeka u tom ministarstvu… Vi ćete, kao ugledna članica ULUS-a, to razumeti.

– Razumem, jašta no razumem… Nego o čemu ćemo da se pričamo, draga moja, dok sedimo ovako dokone u mom plavom salonu?

– O njemu i njegovim danonoćnim natčovečanskim naporima da spase naš narod od propasti posle katastrofalnih rezultata bivše vlasti, o njegovom neumornom radu u tom pravcu i mnogobrojnim susretima sa najuglednijim liderima sveta Lukašenkom, Erdoganom, Orbanom, Putinom… O njegovom venecijanskom Zlatnom lavu, o plebiscitarnoj podršci koju uživa kod penzionera i mladih, naročito kod šestaka u Sremskoj Kamenici, o…

– Ali, onaj moj…

– Tom tvom da kažeš da ne čačka mečku i da se mane onog veselnika Velje inače počni odmah da se pakuješ za selidbu…

O NAMA

– Ma čekaj, bre, Veljo burazeru, sad kad smo mi elita, šta ćemo s onim beslamaćima belopapircima i belopapirkama, s raznim Natašama, Sonjama, Borkama, Mirjanama, Biljanama, Latinkama, Vesnama, Srbijankama, Teofilima, Veranima, Gorčinima, Kostićima, Brkićima, Arsenijevićima i ostalim Trifunovićima?

– E zabole me krivak za njih…