Zašto je poludeo gospodin R.

R: Halo, halo, je li to redakcija? Jeste? Zovem vas da se najzad čuje i mišljenje običnog naroda. Evo, na primer, moje mišljenje…

V: Izvolite.

R: Ja mislim da je predsednik Vučić apsolutno u pravu – naš narod mu nije ni do kolena. Naš narod nije dorastao njegovim idejama, njegovim vizijama, njegovim naporima da nam osvetli put u budućnost. Naš narod nije zaslužio takvog predsednika! Vi, ja, mi, svi, svi, svi – nismo ga zaslužili! Ni njega ni ovo zlatno doba. Ali, zahvaljujući danonoćnim molitvama našeg patrijarha Irineja, predsednika Vučića nam je poslao sam gospod Bog. A što se tiče naroda… Ah, ne vucite me za jezik.

V: Kako to mislite?

R: Evo, kad baš insistirate… Recite vi meni koji bi to narod pristao da ga pet godina u svetu predstavlja Toma Nikolić sa suprugom? On vlasnik diplome Fakulteta za menadžment u Novome Sadu, ona članica ULUS-a. Recite vi meni koji to narod u svom parlamentu ima jednog Marijana Rističevića. Jednog Dragana Markovića Palmu. Jednu Vjericu Radetu.

V: Ne znam.

R: A da li možda znate nekog ministra odbrane u svetu koji misli, koji govori, koji izgleda kao Vulin? Da li vam je poznato da neki ministar spoljnih poslova u svetu peva kao Dačić? Ili gleda u Vučića kao naš ministar policije dr Nebojša Stefanović? I kad sam već kod doktora, da li narod koji ima dr Sinišu Malog to i zaslužuje? Naravno da zaslužuje! I dr Sinišu Malog, i dr Jorgovanku Tabaković, i dr Aleksandra Šapića… I Boru Drljaču!

V: Kakve veze ima sad siroti Bora i doktori?

R: Ima. I Mimi Oro, i Dara Bubamara, Goran Vesić, i Lepi Mića, i Severina, i Gagi Đogani, i Jutka, i gondola…

V: Kakva sad pa gondola?

R: I gondolu i jarbol i Sarapu i Boru Čorbu i fantome i Marka Đurića zaslužuje ovaj narod, samo predsednika Vučića ne zaslužuje!

V: Ha-hahaha-ha!

R: I nindže. I Lečića. Kao što vi ne razumete, ni ovaj narod ništa ne razume, ponajmanje svog predsednika. Naš narod ne može da shvati uzlet među deset najuspešnijih ekonomija u Evropi, ni skok zaposlenosti i standarda, ni sve veće plate i penzije, ni Koridor 10, 11, 12, 13… Ni bespoštednu borbu protiv linča-silovanja-nasilja, ni Hrtkovce, ni suze, ni ponos, ni plan… Srbija… Mi… On…

E neću, baš neću, ne dam, a ko, a zašto, ne može, nikako, nipošto, nikad, e zato, mnogo, a ko bolje, ikad, ikad, ikad, najbolje, ne ološ, ne tajkuni-ni-ni, ni pet miliona, ni budućnost, na vodi, ko, e neću, neću, neću, baš, baš, baš neću… Srbija ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja ja…

I, tako je poludeo gospodin R. #1 od 5.000.000.