Vladimir Jokić Beograd – ah, to je jedan veliki, veliki vrtić. Prošaran jaslicama. Tu i tamo, ljupko raspoređeni, blistaju obdaništa, zabavišta, igrališta, šešeljišta…
U pesku ispred Gradske kuće, s Andrejom Mladenovićem-Koficom i Aleksandrom Antićem-Lopaticom, igra se najbolji od najboljih u Otadžbinskoj grupi sa posebnim potrebama – Aleksandar Vučić.

Beograd – ah, to je jedan veliki, veliki vrtić. Prošaran jaslicama. Tu i tamo, ljupko raspoređeni, blistaju obdaništa, zabavišta, igrališta, šešeljišta…

U pesku ispred Gradske kuće, s Andrejom Mladenovićem-Koficom i Aleksandrom Antićem-Lopaticom, igra se najbolji od najboljih u Otadžbinskoj grupi sa posebnim potrebama – Aleksandar Vučić. Oko njega se tiskaju oni najmlađi, izvode hrkljuš performans. Svi veseli, ne znaju zašto.

Vučiću dosta igre, penje se na šamlicu, oblizuje usne. Pola sata. Hoće da govori…

Vučić: Neka, neka, ima svi da se iznenade kad se na nas sruče investicije. Ne da se iznenade – ima da se zapanje, zaprepaste i zabezeknu! Eno ga jedan Mjanmarac već u Batajnici – uzeo sobu kod baba Nikosave, sa još osam investitora iz Čada i Burkine Faso. Jutros se javio telefonom još jedan, Papuanac, veli da stiže za koju godinu – stigao bi i ranije ali podbiše ga bosog ovi naši izlokani putevi. A tek Aboridžini, Tunguzi, Bušmani, Tutsi… Kažem vam: prštaće od investicija!

Podmladak: Hrkljuš!

Sa istoka, iz bratske i sestrinske Rusije, javlja se i najveći od najvećih a pri tom i najdraži investitor – Ostap Bender.

Ostap: Ideje vaše, benzin naš!

I tako ode NIS…

Nasred suvereniteta i teritorijalnog integriteta ustobočio se Boris Tadić, onako odlučno kako ga Bog dao, nepokolebljivo prede Ivici na uvo i kvasi mu rame suzama za najmilijima kojih više nema. Uz Ivicu: novo odelo i trokrilni šifonjer.

Tadić: Socijalno odgovorna vlada ili propast!

Ah, prizora! I nezaposleni i oni zaposleni – obojica – zakitili se besplatnim akcijama pa samo pocikuju. Od sreće. Krkobabići se uhvatili za ruke sve dvoje po dvoje – vojni penzioneri četno – i sve skakuću po Matarugama, Akapulku, Vrnjačkoj Banji, Sejšelima, Azurnoj obali, Balearima… Niko ne pazi više na ishranu – to se krka, pije, puši… Uvoznici ne mogu da im navašaju kavijara, šampanjca, tompusa… Odjekuje razuzdani kikot sa jahti, iz đakuza i salona za masažu… Niko se ne čuva, Tomi pune ruke posla…

Mladi se besplatno školuju, bolesni besplatno leče, svi besplatno puše…