Živeo 1. maj!

Onda sam otišo kući i s Jelom gledo Vučića i kako nam dobro ide i kako će nam biti još bolje kad pustimo da ode Kosovo je Srbija. Posle bio Bolji život, pa Srećni ljudi. Vrućina pa jedva zaspo, sanjo kako nam je lepo.

Utorak, 25. jul.

Probudio se i našte srca otišo na poso. Radio dok se nije smrklo, ali sinoć Jela i ja večerali lubenicu pa moro triput da menjam pelene. Posle smo čekali platu, poslovođa reko sutra, onda sam otišo kući da gledamo Vučića i kako su nam kolege preveli žedne preko Lepenice. Zadremo sam pre Boljeg života, Jela posle. Zaladilo pa smo odma zaspali. Sanjo svašta, najviše kako nam je svima lepo i vilu Ravijojlu golu.

Sreda, 26. jul.

Probudio se ko i juče pa otišo na poso. Radio dok se nije smrklo, al sam zajebo lubenicu! Sinoć preskočio onu mramorku što nam doneo Jelin ćale pa sam opet samo jednom menjao pelenu. Poslovođa me pohvalio pred svima i reko da će plata sutra.

Kod kuće smo prvo gledali Vučića, a Bolji život i Srećne ljude nismo. Gledali Parove. A onda smo i mi ko parovi.

Posle smo oboje sanjali kako nam je sve bolje.

Četvrtak, 27. jul.

Probudila me Jela, peva što je grlo nosi. Poljubio je na prazan stomak i otišo na poso. Ladovina, lakše se diše al se češće piša. Milinko četriput išo da menja pelene, ja samo dvaput.

Poslovođa bio u Upravi, kaže sutra ima da legnu plate i dodatak za prekovremeni. Mi se častili iz Milinkove tajne čuturice i zapevali onu našu „Ko to kaže ko to laže Srbija je mala“. Uvatilo me piće te sam zaspo odmah posle Vučića. Sanjao da nam je nikad bolje.

Petak, 28. jul.

Kuća – poso, poso – kuća. Nije legla ni plata ni dodatak za prekovremeni, poslovođa kaže u ponedeljak. Jela išla kod njenih, donela lubenicu od deset kila pa smo se tako nabokali da samo pukćemo. Posle došli Milinko i Gaša da se dogovorimo za štrajk. Svi štrajkuju, mi ništa. Dogovorili se da pričekamo dok ne vidimo šta ćemo s Kosovo je Srbija. Kad oni odoše, nas dvoje gledali Vučića a onda Jela navijala da gledamo Parove pa da bude ko preksinoć. Gledali.

Posle, dugo nisam mogo da zaspim, skolile me razne misli, sve u boji.. A kad sam zaspo, sanjao sam ono što je reko Vučić, sanjao sam da nam je neopisivo lepo – toliko da sam odlučio da se ne više budim.