Afrička trilogija

Havijer Reverte jedan je od najzanimljivijih savremenih hispanskih autora. Rođen je 1944, a preminuo je 2020. godine.

I njegovo obimno delo je zadesila tužna sudbina da nije prevedeno na srpski, a trebalo bi.

Reverte je u svetu najpoznatiji po svojim putopisima, a „Afrička trilogija“ njegovo je, usudiću se da kažem, životno delo.

Čine je knjige El sueno de Africa (Afrički san), Vagabundo en Africa (Vagabund u Africi) i Los caminos perdidos de Africa (Izgubljeni putevi Afrike).

Iako su knjige nastajale odvojeno, krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, izdavač Bolsiljo koji je inače deo izdavačke imperije Pingvin Rendom Haus, objavio je sve tri knjige 2014. godine.

Svaki od nastavaka ima oko 500 strana, ali se guta.

Havijer Reverte je vrhunski stilista, poseduje ogromno znanje, a kombinovao je lične doživljaje sa „crnog kontinenta“ sa onime što je o Africi pročitao ili drugde saznao.

Putovao je Ugandom, Kenijom, Tanzanijom, Južnom Afrikom, uz reku Kongo i još koje kuda po Africi.

Ovom tajanstvenom kontinentu prišao je poput radoznalog deteta, taj kontinent je kod njega, ali i kod mnogih drugoh putopisaca, ali i trgovaca, moreplovaca, lovaca, raspalio neverovatnu maštu. Ponekad su se ono izmaštano i zatečeno na terenu poklapali, ali često i nisu.

Kad pročitate knjigu, shvatite da o Africi prosečan Evropljanin, među koje ubrajam i sebe, zapravo nema pojma.

Havijer Reverte vešto čitaocu stavlja do znanja da je Afrika svet za sebe u koji su se oni koji su tamo bili zaljubili i obožavali je, ali i to da ju je beli čovek eksploatisao i to još uvek čini.

Često su lokalne kulture pod najezdom kolonizatora gotovo istrebljene, a sva prirodna bogatstva, počev od dijamanata do životinjskog sveta gotovo iscrpljena.

Afrikom danas haraju sida, malarija i glad. Autor živopisno i temeljno objašnjava korene aparthejda u Južnoj Africi, interese kolonijalnih sila, ali daje glas i običnim ljudima iz naroda da kažu šta žele.

Taksisti, prodavci. konobari (čak je u naišao na i na jednog Beograđanina koji konobariše u nekom restoranu u Durbanu.

Naravno, pobegao je odavde zbog rata. Kad dođe ovde dosta mu je svega, kad je u Africi pati za Beogradom), lokalni vodiči, običan svet.

Reverte je duhovit kad treba, ali i ozbiljan.

Ispričao je mnoge nepoznate i poznate priče na svoj način: poput one čuvene ljubavne priče Denisa Finč Hatona i Karen Bliksen o kojoj je ona pisala u čuvenoj knjizi „Moja Afrika“ (Geopoetika) što ju je Sidni Polak pretočio u sjani film s Meril Strip i Robertom Redfordom.

Reverteova trilogija spada u ona dela koja vas promene, nadam se da će neko biti dovoljno mudar da se upusti u njen prevod. Ko može da čita izvornik neka ga slobodno potraži u nekoj od svetskih internet knjižara, neće zažaliti.