Alesandro Piperno

Da, moj pravi život sada je kratak interludij između jednog onanisanja i jednog uništavajućeg televizijskog tavorenja. Smestim se ispred TV ekrana, sam: i dok sve živo i svi rade-ili se barem pretvaraju da rade – krećem uz pornoć dokumentaraca na putovanja o vampirima na zemlji, najprefinjenijim kulinarskim receptima, o kursevima iz aerobika, potankim istraživanjima netaknutih savana ili prašuma, dugih lutanja na berzi NASDAQ, haj-teku ili o japanskom dizajnu. Pa dobro, tog dana sam se uskladio s jednom od mojih omiljenih uglednih satelitskih stanica: Višlajn kanal: da, na planeti neostvarivih želja: kanal koji emituje prodaju robe za milionere po nepristupačnim cenama: sultanske jahte, toskanske vile s panoramom, ili provansalske dvorce, supersonične džetove automobile iz kolekcija… – ovo je jedno od brojnih zanimljivih razmišljanja Danijela, glavnog junaka romana „S najgorim namerama“ italijanskog književnika Alesandra Piperna, koji je s italijanskog prevela Mirjana Ognjanović, a objavila Booka.

Piperno je jedan od onih dobrih i ozbiljnih autora koji dosad kod nas nisu prevođeni, koji je 2012. za svoj odličan roman „Inseparabili“ (Nerazdvojni) dobio najugledniju italijansku književnu nagradu Strega, a naslovna strana italijanskog izdanja upravo te knjige za mene je jedna od najupečatljivijih.

Ne znam zašto se uredništvo Booke odlučilo za roman „S najgorim namerama“ , jeste da je on u Italiji prodat u 200 hiljada primeraka i jeste njegov prvenac za koji je dobio književnu nagradu Kampijelo, ali mogli su da počnu sa nekim drugim njegovim, malo svedenijim romanom.

Ali, dobro je da su počeli da ga objavljuju jer je to pisac koji će zasigurno i ovde steći svoju vernu publiku.

Alesandro Piperno je rođen u Rimu 1972.

Istoričar je književnosti, otac mu je Jevrejin, a majka katolkinja.

Ne znam ni to koliko autobiografskog ima u ovom romanu gde glavni junak Danijel, koji je tridesettrogodišnji naslednik Soninovih, jevrejsko-italijanske rimske porodice čiji su uspon i pad od kraja Drugog svetskog rata pa do početka dvadeset prvog veka živopisna pozadina ove priče.

U zanimljivoj mešavini satire i prustovskog promišljanja, Danijel opisuje neobičnosti i nastranosti svoje porodice, koju čini lepeza upečatljivih likova: deda preljubnik i rasipnik, nezainteresovani otac kicoš, majka katolkinja koja prezire navike Soninovih, seksualno frustrirana ujna, rođak homoseksualac koji ima rak testisa, ujak koji se odmetnuo od porodice…

Čitao sam ovaj roman pre nekoliko godina, moram priznati da sam se prilično pomučio da ga pročitam, ali se isplatilo.

Čitaoci srpskog izdanja neće morati da se muče jer je prevod koji potpisuje Mirjana Ognjanović savršen.

Treba se sa Pipernovim dugim, lepim ali umetnutim rečenicama izboriti.

Piperno povremeno voli da umeće svoju pamet i erudicuju više nego što treba, kao kreativan čovek nameće svoja pravila pisanja, a Mirjana Ognjanović se sa svim njegovim akrobacijama nije samo izborila, već im je na srpskom dala onaj smisao koji je Piperno i hteo.