Pre nekoliko dana stigao nam je zanimljiv mejl: “100 odsto organska korpa iz Ančijeve bašte”. Pisalo je još da je reč o punoj korpi organske hrane koja se uzgaja na čistoj vojvođanskoj zemlji bez ikakvih hemijskih dodataka. Na dnu stranice je, pored slike rotkvica, paradajza, paprike i kukuruza koji su virili iz korpe od pruća, bio zapisan mejl anchiorganskakorpaŽgmail.com i broj telefona uz napomenu da korpe u Beograd stižu svake srede tačno u podne i da se za svoju treba prijaviti na vreme.
Dobro je poznato da se širom razvijenog sveta ljudi sve više oslobađaju hrane koja je zagađena pesticidima ili je genetski modifikovana. Organsku hranu su u stanju da plate suvim zlatom. Zato smo i odlučili da vidimo o čemu je reč. Poslali smo mejl u kome smo se prijavili za svoju korpu. Odgovor je stigao brzo: “Samo izvolite! ”
Na vratima jedne lepe kuće na Voždovcu dočekala nas je gospođa Nada: “Uzgajanjem organske hrane bavi se moja mama, Anka Gađanski“. Ančijeva bašta nalazi se u Jaši Tomiću, malom mestu na samoj granici sa Rumunijom.
– Sreća je što imamo najplodniju zemlju u Evropi koja može da donese dve berbe godišnje, ali je, nažalost, gotovo svi proizvođači zagađuju – pričala nam je domaćica i ljubazno pokazivala korpu u kojoj je bilo paradajza, kukuruza, luka, kupusa, krompira koji je izgledao kao iz bajke. Na vratima se začulo zvono. Po svoju korpu došla je jedna Amerikanka koja dugo živi u Srbiji. Nije bila raspoložena za davanje izjava ljubopitljivim novinarima, ali je kroz osmeh odgovorila: “Važno je da znam šta jedem, za ovo povrće znam da je pravo.” Prosečna organska korpa je, prema našoj slobodnoj proceni, bila teška oko četiri kilograma. A svake nedelje kupce očekuje i bonus. Ovoga puta dobili smo kesicu domaćih rezanaca za supu. “Nije reč ni o kakvoj masovnoj proizvodnji”, kaže Nada.
Sedamdesetosmogodišnja Anka Gađanski član je u svetu veoma popularnog pokreta Vufera. Reč je o članovima Svetskog udruženja uzgajivača organske hrane. U pitanju je pokret koji promoviše proizvodnju zdrave organske hrane kao i zdrav način života. Uobičajen oblik delovanja jeste volontiranje u organskim baštama širom sveta. Dok su u inostranstvu Vuferi u mnogim državama organizovani na nacionalnom nivou, u Srbiji su svedeni na tri nezavisna domaćinstva.
Ove godine se gospođa Anki javilo na desetine ljudi iz različitih krajeva sveta. “Princip je jednostavan. Mnogi ljudi žele da nauče kako da uzgajaju organsko voće, povrće i živinu a da pri tom puno pomognu u domaćinstvu. Naravno, ovim volonterima je obezbeđena besplatna hrana i smeštaj” – kaže Anka. Iskustva su, kako kaže, više nego pozitivna. “Reč je o običnim ljudima koji žele da žive i hrane se zdravo i oplemene svoju svakodnevicu pomažuću i drugima. A pravo da vam kažem, kod mene se i odmore od užurbanog gradskog života. Energija je više nego pozitivna.”
Tako su se ovog leta u Jaši Tomiću našle Elizabet, Amerikanka, Monik, Francuskinja i Liza, Austrijanka. “Monik je na jednoj večeri u Parizu probala ajvar i taj ukus ju je oduševio. Zato je po svaku cenu rešila da nauči da ga sama pravi i nekoliko nedelja je provela kod Anke. Otišla je sa suzama u očima jer joj je, kako kaže, to bio povratak u detinjstvo”, kaže Nada.
Sličnih priča će svakako biti još više idućeg leta, verovatno bismo čuli još neku da nas nije prekinulo zvono na vratima. Još jedna gospođica je došla po svoju korpu. Tako svake srede u ovu kuću na Voždovcu po svoje zdravo povrće dolaze ljudi koji najviše od svega cene to što je ono, pre svega, zdravo i uzgajano s mnogo ljubavi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
