Anatomija diktatora

U poduhvat objavljivanja ovog dela od skoro 700 strana upustio se izdavač Rio Magnus. Naravno, glavni junak je generalisimo Fransisko Franko, diktator koji je Španijom vladao nekoliko decenija, a onda je, pole njegovog odlaska pred Svevišnjeg usledila čuvena španska Tranzicija. Španiju po Frankovoj izričitoj želji u svetlu budućnost uvodi tada mladi kralj Huan Karlos Prvi iz dinastije Brubona.

Otvaraju se vrata demokratije, zemlja je brzinski primljena u sve međunarodne institucije, uspostavlja se opšti konsenzus kako Španija da mora da se uključi u svetske tokove, ili je neće biti, odnosno kako mora da izgradi demokratske institucije. Huana Karlosa i njegovu suprugu kraljicu Sofiju dočekuju svuda raširenih ruku, zemlja koja je nekoliko decenija bila ponižena vraća se na mesto koje joj u savremenom svetu pripada.

Kod kuće u Španiji, na početku je bilo otpora, pokušan je jedan državni udar (23F) koji srećom nije uspeo, o monarhiji se govori i piše sve najlepše, o zlodelima Frankove diktature se ćutalo, zaboravilo se ko je gde bio i šta je radio, revanšizma nije bilo Krenulo se od nule.

Onda je sredinom devedesetih polako počelo da se govori o užasima i hororima Frankove diktature. Franko je bio pobednik u Građanskom ratu, prema poraženima nije bilo milosti: narod je gladovao, politički protivnici su ubijani, deca su otimana od roditelja komunista i davana na usvajanje uzornim katoličkim porodicama, neki od najznačajnijih intelektualaca morali su da pobegnu u egzil. Onda se 1994. pojavila ova jedinstvena Vaskes Montalbanova knjiga.

Reč je o sjajnoj mešavini romana i dokumentarnog materijala. Čita se brzo i u jednom dahu. Pročitao sam je pre dvadesetak godina, tad pomislih da je to još jedno od dela koje ovde nikada nećemo videti. Onda čuh da će biti objavljeno, zamolio sam izdavača da mi dozvoli da zavirim u prevod knjige.

Prevod potpisuje Igor Marojević i moram priznati da sam ostao bez reči. Primenio sam staru tehniku s jedne strane original, s druge prevod, pa sravnjuj rečenicu po rečenicu, onda sam brzo odustao prepustio se prevodu koji je možda jedan od najboljih što ih je Igor Marojević potpisao. Vaskes Montalbanov stil je poštovao koliko god je mogao, fusnote kojih ima je stavljao gde treba i našim čitaocima davao neophodna objašnjenja koja se dobro nadopunjuju s originalnim tekstom.

Vaskes Montalbanovo delo nam razobličava anatomiju jedne diktature, beskrupuloznost jednog čoveka i smrtonosnost mehanizma koji je sam stvorio. Otvara brojna pitanja poput onog o španskoj neutralnosti u Drugom svetskom ratu. Olako se ovde u neobaveznim ćaskanjima iznose teze da su diktature koje smo u Srbiji preživeli ličile na Frankov kleronacionalistički režim. Srećom, koliko god nama koji smo ih preživeli bile strašne, nisu. Vaskes Montalbanova knjiga nam pomaže da shvatimo jednu od najjezivijih diktatura na tlu Evrope posle Hitlerovog nacionalsocijalističkog ludila, a i da bolje razumemo ono što se danas dešava kod nas i u svetu.