Biti, naravno

Prošle godine mnogi festivali bili su otkazani, doživeli su svoja virtuelna izdanja, a nekim festivalima nije palo na pamet da eksperimentišu i prilagođavaju se „novom normalnom“.

Raške duhovne svečanosti su jedan od najilustrativnijih primera.

Organizatori su ostali dosledni da ne podlegnu pritisku globalne pandemije i nisu se ni trudili da održe kakav-takav kontinuitet, pa prošle godine Svečanosti nije bilo, ali su neke od najznačajnijih koncerata, tribina, pozorišnih predstava iz prethodnih godina postavili na svoj zvanični Jutjub kanal.

Tada su poručili da su prinuđeni da festival otkažu jer je njegova poenta u susretanju i međusobnom živom kontaktu, interakciji publike i gostiju festivala što nove tehnologije koliko god da su inovativne ne mogu da omoguće.

Posle jednogodišnje pauze Raške duhovne svečanosti upravo se održavaju sa znakovitim sloganom „Biti, naravno“.

Dok šetate po gradu vidite da prisilna pauza nije prijala nikome.

Publika je oduševljeno dočekala umetnike, od italijanskog benda 40 Fingers do džez muzičara Matije Dedića i violiniste Stefana Milenkovića, koji je ovogodišnji dobitnik priznanja „Stefan Prvovenčani“ za izuzetan doprinos srpskoj kulturi.

Ima tu još pozorišnih predstava, zanimljivih tribina, dečjih programa, radionica.

RDS jedan je od retkih letnjih festivala koji se menja, a ostaje svoj. Programski koncept jeste jedinstven, spoj tradicije i savremenih tokova u kulturi, svi programi su besplatni i otvoreni za sve.

Na zvaničnoj veb stranici www.rds.org.rs može se videti čega sve ima, a domaćini su se potrudili da se publika i gosti pridržavaju svih epidemioloških mera.

Ovaj grad u najdoslovnijem smislu reči živi za svoje svečanosti.

To je najbolje formulisao predsednik opštine Raška Ignjat Rakitić kad je na otvaranju kazao da su RDS postale brend ovog grada koji nije podlegao snižavanju estetskih i umetničkih kriterijuma.

Ima pravo.

Umetnički direktor Nikša Barlov sa svojom ekipom mladih i kreativnih ljudi iz Centra za kulturu Gradac i ekipom Turističke organizacije Raška osmišljava, inovira, pomera granice, otkriva nove stvaraoce, naročito one iz našeg okruženja popularno zvanog region, ali i bira one koje već dobro poznajemo, a uvek imaju šta da kažu. Istinski dijalog, razumevanje, očuvanje svog identiteta, ali i poštovanje drugog i drugačijeg i upoznavanje sa nepoznatim već vekovima stanuju ovde, u Raški, odakle ove redove i pišem, jer važno je „biti, naravno“.