Bolero

U obilju izbora svega i svačega, ova biblioteka je uspela ne samo da bude prepoznatljiva, već i da predstavi autore iz ovog dela planete koji nisu Gabrijel Garsija Markes i Mario Vargas LJosa. Ova dvojica književnika odavno izborila svoj kultni status. Pitao sam nedavno peruanskog pisca Santijaga Ronkaljola šta misli o tome što ga svetska kritika vidi kao novog Vargas LJosu, lakonski mi je odgovorio da se njegov stil pisanja razlikuje od onoga što piše ‘don Mario’, ali da je ono što je on uradio otvorilo put mnogim piscima poput njega. Upravo je u Boleru objavljen Ronkaljolov novi roman „Crveni april“. Koncepcija edicije je jednostavna i zahtevna – predstaviti ovdašnjoj javnosti autore koji jesu za latinoameričku i svetsku književnost veoma važni, a našoj javnosti su malo poznati ili nepoznati. Do sada je izašlo deset knjiga. Moji favoriti su „Rosario Tijeras (Makaze)“ Horhea Franka, „Spora smrt Lusijane B“ Giljerma Martinesa i „Teret iskušenja“ Ane Marije Šua. Branko Anđić nam je kazao da će uskoro u Boleru biti još dobrih knjiga.

Deseta knjiga edicije je roman „Sa tobom na odstojanju“ koji potpisuje čileanska književnica Karla Gelfenbejn. Sa španskog je delo prevela LJiljana Pavlović Anđić. Ne znam zašto je inače tome tako, ali kada je barem hispanski svet u pitanju, nekako je pravilo da konzervativne i desno orijentisane dnevne novine imaju najbolje kulturne rubrike. Navešću samo dva primera – madridski monarhistički i konzervativni ABC i čileanski Merkurio, o kome smo u ovoj rubrici već pisali, su listovi čije su kulturne rubrike odlične i zanimljive. Upravo Merkurio je za Karla Gelfenbejn napisao da je ona „jedan od najvažnijih pisaca s početka XXI veka. NJeni romani su dragulji savremene čileanske književnosti“. Ako neko želi da bude ciničan može reći kako ovaj list opet „okajava grehe“. Ali, budući da je zavredela jednu od najznačajnijih književnih nagrada u hispanskom svetu – Alfaguara, čini su kriterijumi izuzetno visoki, ironiji i sarkazmu mesta nema. U obrazloženju se kaže da je ovo: „Književni triler napisan krajnje efektno vezan za nezaboravan ženski lik i za moć genijalnosti. Autorka je umela da ispreplete ljubavi i zagonetke sa složenim i istovremeno transparentnim pismom“. Naime Karla Gelfenbejn (1959) spisateljica je rusko-jevrejskih korena, a 1976. zbog diktature Augusta Pinočea morala je da napusti Čile i svoj život, kao i mnogi drugi egzilanti, potraži van domovine. Ona se sa roditeljima odlučila za Englesku.

U ovom romana književnicu Veru Sigal i pesnika Orasija Infantea spaja mladalačka ljubav i strast prema književnosti. Njihova sreća će biti prekinuta kada Vera Sigal jednog dana padne niz stepenice svoje kuće i ostane u komi. Dvoje mladih umetnika, Emilija i Danijel, oduševljeni Verinim delom, godinama kasnije dolaze iz Francuske u Čile ne bi li bolje razumeli tajanstvenu vezu koju su imali Vera i Orasio. Ta istraga će kod Danijela stvoriti sumnju da Verin pad nije bio slučajan. Emilija i Danijel tako kreću u potragu za istinom o nesrećnom slučaju mitske spisateljice, ali će pre svega spoznati sopstvenu sudbinu. Knjiga koja svakako ‘mora’ da se pročita.