Čarobna lampa

Naša čula, velovi senke, koja su više izvor greške nego spoznaje, odvajaju danas od juče i stvaraju ispraznu iluziju o celokupnom hronološkom znanju, što nam onemogućava užitak u beskrajnom viđenju Boga. Pesnik, kao i mistik, mora da opaža iza granice koju povlače čula, da bi u obmani sadašnjeg trenutka, i u prividnom proticanju sati, nazreo večnu odgovornost. Možda proročki dar nije viđenje dolazećeg nego jedno savršenije viđenje koje duša postiže u prolaznom trenutku našeg života kidajući veze s telesnim. Taj nalet nadahnuća pokazuje večnost datog trenutka i otkriva zagonetku života. U trenutku nadahnuća osoba neminovno oseća komunikaciju s nevidljivim svetom, da bi shvatila gest u kojem sve stvari postaju nepomične kao u ekstazi, u kojem pulsira sećanje na ono što su bile i embrion onoga što će biti. Potražimo mističnu i suptilnu aluziju zbog koje zadrhtimo kao pri udaru vetra i koja nam dopušta da nazremo, iza granice ljudske misli, skriveni smisao. U svakom danu, u svakom satu, u svakom trenu, traje jedna večna aluzija. Učinimo da ceo naš život bude nalik na strofu, u kojoj unutarnji ritam budi nepojamne senzacije poništavajući značenje reči na nivou ideja“.

Ako se pitate zašto današnju kolumnu započinjem ovolikim citatom, odgovor je jednostavan. Delo „Čarobna lampa“ španskog klasika Ramona del Valje Inklana to zaslužuje. Konačno je prevedeno na srpski. Ovog zahtevnog poduhvata latila se Biljana Isailović. Knjigu je objavio Clio. Kad čitate ovako dobar i zahtevan tekst, iako po obimu nije veliki, knjiga ima nešto više od stotinak stranica, najbolje je da autoru i prevodiocu, prepustite da kažu ono što imaju, a imaju mnogo. Naime, sami izdavači kažu, i u pravu su, da tekst sakralizuje lepotu videvši u njoj središte univerzuma: „Ne zaboravi da je krajnji i vrhunski razlog da svaka tvar bude voljena ono što nosi duboko u sebi, a to je lepota.“ Osim lepote, Valje-Inklan veliča muziku reči; muzika budi mistično pamćenje koje doseže dalje od same ideje: „Reč pesnika, kao i reč svetaca, ne zahteva da bude odgonetnuta pomoću gramatike kako bi pokrenula duše, Njena suština je čudo muzike. „Muzika, lepota i ljubav tri su od četiri stuba na kojima počiva estetska misao Valje-Inklana. Četvrti, ključni stub, jeste etika. Mnogi njegovi zaključci u oblasti estetike variraju u rasponu od apsolutne lucidnosti do magične ezoteričnosti.“ Punim imenom Ramon Maria del Valje-Inklan i de la Penja (1866-1936) bio je španski dramski pisac, romansijer i pripadnik Generacije ’98. Bio je jedan od najznačajnijih dramskih pisaca koji su radili na urušavanju tradicionalizma u španskom pozorištu početkom 20. veka. Vrlo je značajan i njegov uticaj na potonje romanopisce u Španiji. Jednom rečju to su duhovne vežbe za kojima svako malo hoćete da posegnete jer se pisac i prevodilac toliko dobro intuitivno razumeju i pozivaju čitaoca da otkrije radost dobrog kontemplativnog čitanja. Takav poziv naprosto nismo mogili da odbijemo.