Sneg, na sve strane vrvi od pretpraznične vreve, a sve unaokolo je osvetljeno i okićeno. Ne zna se koji je izlog lepše i ukusnije uređen, koja kafana ili poslastičarnica lepše izgleda. Ovo je u najkraćim crtama opis nekadašnje carske prestonice Beča u vreme Adventa ili Došašća u ovom gradu.
Podsetimo, Advent je razdoblje crkvene godine koje počinje četiri nedelje pred Božići završava se na svetkovinu Hristovog rođenja Božić, 25. decembra prema gregorijanskom kalendaru. Teološka objašnjenja ovog dela crkvene godine ostavljamo po strani, i mada crkveni prelati iz godine u godinu apeluju na božiji narod da bude malo umereniji, a da pomisli i na siromašne: kupuje se i troši nemilice.
Kažu da je Advent u Beču svake godine isti, ali opet malo drugačiji. Čuveni muzeji i galerije upravo u to vreme tempiraju otvaranje velikih izložbi. Kada smo pre nekoliko godina bili tamo bila je otvorena izložba posvećena Janu Brojgelu. Na ulaz u Umetničko-istorijski muzej čekali smo čitavih devedeset minuta. Da li je stajanje u redu bilo vredno tolikog oticanja nogu teško je reći. Osećaj da se nalazite pred svim tim umetničkim delima je veličanstven, a iluzija vam se odmah i sruši kada shvatite da se nema mnogo vremena za razgledanje umetnina. Izgleda da se upravo u tome krije prokletstvo malih običnih ljudi sa ovih prostora: uvek se ostane malo, a to vreme treba iskoristiti da se obiđe što više znamenitosti.
Poseta Bečkoj državnoj operi na Silvestrovo (31. decembar) jeste doživljaj koji se pamti do kraja života. Kao i uvek u životu, sve velike stvari se dese slučajno. Uspeli smo da uđemo u operu na operetu Slepi miš Johana Štrausa. Nas troje dobili smo karte za stajanje na trećoj galeriji. Noge i zadnjice su nam utrnule od stajanja i sedenja po stepenicama. Ali, vredelo je. Pred vama pevaju vrhunski pevači, a u okruženju božanstvene scenografije, arije koje ste čuli većko zna koliko puta dok ih izvode vrhunski umetnici u predivnim kostimima zvuče toliko drugačije i lepše.
Ono na šta se jesmo pripremili još u Beogradu bio je Novogodišnji koncert. Te godine je ansamblom Bečke filharmonije dirigovao Zubin Mehta. Zvuk muziciranja bečkih filharmoničara zaista jeste poseban. Naravno, opet su u pitanju bile karte za stajanje, dobro se sećam da sam rezervisanu kartu morao da platim trideset nemačkih maraka. Kada se izuzme neponovljiv osećaj slušanja i tapšanja u taktu Redecki marša, mora se priznati da mi se iluzija građena decenijama o veličanstvenosti zdanja Muzikferajna gde se koncert održava raspršila. Sve izgleda mnogo lepše na televiziji: uživo deluje nekako obično, što bi mlađe generacije rekle, jeste lepo al’ nije tol’ko ekstra.
Probali smo i zaher tortu u istoimenom hotelu: ukus verovatno najčuvenije bečke kulinarske tajne vredi probati, ali ako ne možete do Beča možete do poslastičarnice u beogradskom hotelu Moskva, gde su, dobro smo se u to uverili, najbolje kopije svih bečkih kolača, vernost originalnim receptima je oko 90 odsto. Ovo su nam potvrdili i vrsni znalci gastronomije.
Imali smo sreće da poslednje dane Adventa, Božići Novu godinu, provedemo u gradu na lepom plavom Dunavu. Boravak u njemu zaista jeste čarolija. Bečipak nije toliko daleko.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
