Civilizacija umire u „storitelingu“

Dakle, bilo da želite da uspešno obavite poslovne pregovore, da naterate suprotstavljene strane da potpišu mirovni sporazum, da lansirate novi proizvod, da ubedite zaposlene da prihvate važnu promenu, koja uključuje i njihovo otpuštanje, da smislite „ozbiljnu“ video igru ili da lečite posleratne traume, storiteling je lek za sve. Pedagozi ga koriste kao tehniku u nastavi, a psiholozi kao način za izlečenje trauma. Pričanje priča tako predstavlja odgovor na krizu smisla u kompaniji i oruđe propagande, mehanizam za virtuelno uranjanje i instrument za profilisanje pojedinaca, tehniku vizualizacije informacije i opasno oružje za dezinformisanje…

Kristijan Salmon u storitelingu prepoznaje mašinu koja nalaže ljudima da se poistovete sa idejama i prilagode protokolima, mašinu za proizvodnju priča i formatiranje uma. On upotrebu storitelinga razmatra u sedam poglavlja od kojih svako predstavlja etapu u navigaciji kroz virtuelni svet ovog fenomena, sa svojim mehanizmima za pisanje, sistemima praćenja i kontrole, narativnim sklopovima, formatima i mrežama.

Treba reći i to da na konferenciji za novinare nije bilo slobodnog mesta budući da su svi hteli da čuju šta je uvaženi gost iz Francuske imao da kaže. O nastanku knjige koja definitivno spada u štivo za razumevanje vremena u kome živimo autor je rekao: „ U to vreme sam bio u Americi i istraživao fenomen zamene diskursa istine manijom pričanja priča – u politici, u menadžmentu – koji pripada američkoj kulturnoj tradiciji. U Francuskoj knjiga se pojavila upravo u vreme kada su građani bili zapanjeni jednim novim načinom bavljenja politike čiji je pionir bio Sarkozi: do tada nikada nisu videli jednog predsednika kako džogira sa majicom na kojoj piše NYPD, predsednika koji se svađa sa svojom suprugom u trenutku kada odlazi da se vidi sa predsednikom Amerike, predsednikom koji se slika sa svojom „proširenom“ porodicom, predsednikom koji se razvodi od žene i venčava sa čuvenom manekenkom… Novinari su prestali da se bave analizom političkog života, počeli su da trče za vestima, da bi, u to neko vreme kada je izašla moja knjiga, bili opsednuti otkrivanjem onoga što se nalazi iza predsednikovih „priča“… Sve je to proizvelo jednu hiperprodukciju diskursa, tako da sam u jednom svom članku u Mondu rekao: Francuska nije izabrala predsednika nego temu za razgovor.“

U pogovoru knjige Stanko Cerović to vidi ovako „Ako sam dobro shvatio ono što Kristijan Salmon opisuje jeste samo još jedna reklamna manipulacija. Svodi se na onu operaciju koja se na srpskom zove ‘pričam ti priču’. Pripovedač zamajava žrtvu tako da ona zaboravi na realnost oko sebe dok je njegovi saučesnici ne opljačkaju ili ostvare neki drugi plan koji su zamislili; žrtva će shvatiti smisao priče tek kad bude kasno, ili nikad neće shvatiti šta se desilo nego će joj ostati utisak da živi u nekoj vrsti čarolije u kojoj konce vuku mađioničari.“

Manipulacija o kojoj autor detaljno govori nam poručuje da „civilizacija umire u storitelingu, kao da patosira samu sebe. „Još jednom priča sve ljudske priče, ali smejući se njihovoj naivnosti i besmislenosti. To je gubljenje vremena“, upozorava Cerović i dodaje: Živimo u u ekonomskim vremenima u kojima je sve ono što je izvan materijalnog interesa zabava i detinjarija. To vreme, kao svako vreme, rodilo je svoju čudnu ideologiju.“

Naravno ta nova ideologija jeste storiteling, njeno poznavanje može nam pomoći da lakše preživimo, a tome ova knjiga i služi.

Kreativna sloboda pisca

Kristijan Salmon je rođen u Marseju 1951. Pisac je i istraživač u Centru za istraživanje za umetnost i jezik (CNRS) u Parizu. Osnovao je Međunarodni parlament pisaca, organizaciju koja se zalaže za kreativnu slobodu pisaca širom sveta, sa centrom u Briselu. Bio je književni kritičar u listu Libération i uređivao je časopis Autodafe. Salmon je autor nekoliko dela, uključujući Manuel de survie Intellectuelle (2003), Devenir minoritaire (2003) i Verbicide (2007). Redovno piše kolumne za Le Monde.